Орвеловски "нежно"

Шта би се догодило да су Инке и Маје освојиле Европу, а да се Југославија није распала, да је живот могућ у разним другим димензијама, покушао је да опише “новоговором” редитељ и књижевник Срђан Драгојевић у свом новом научнофантастичном сатиричном роману, са елементима комедије, “Црвени”, који је објављен у српској и хрватској верзији.

Мутирани језик

У хрватској верзији аутор је користио језик из стрипа “Алан Форд”. И поред те разлике, роман је идентичан и у једној и у другој верзији јер је написан “домаћим” језиком, како каже Драгојевић. За основу је узет језик Југословенске народне армије, који је многима од нас познат, док је свака република бивше СФРЈ дала по 300 речи. Тако је склопљен један језик на ком је писана књига. Он помало подсећа на Орвелов новоговор у роману “1984”, који описује тоталитарну државу, у којој је човек, као личност потпуно деградиран. Иначе, Македонија једина није хтела да учествује у пројекту “новоговора” за роман. Она је желела да се у Југославији говори експеранто, али су их у тој намери одбили, они који су надахнули и Орвела, да напише поменути роман.

Паралелни живот

Личности у тој другој стварности, коју описује Драгојевић, имају сасвим друге судбине, него што их имају данас. Познати наш пијаниста је тако постао цењени државник у роману “Црвени”, док неки познати песници из нашег доба, у тој измишљеној димензији романа, имају много нижи положај и статус у друштву, појављују се као опскурни писци, што је, према мишљењу писца Драгојевића, заслужено место. У другом свету, димензији, они наступају као стенд-ап “трагичари” , и то у једном хотелу. У Југославији 2026. писац види и себе. Он није редитељ и писац, већ живи много срећније и мирније. Видно је да има аутобиографских елемената у роману и занимања за психологију. Филм данас није онакав какав је био кад је Драгојевић уписивао режију и он је морао да покаже свој таленат у роману.

Инспирисан Ластовом

Главни јунак Југослав Џанко, према мишљењу аутора, подсећа на прљавог инспектора Харија, али у социјализму. Он је млади агент Државне безбедности, која контролише све у земљи, док је доживотни председник Анте Марковић у 101. години. Југослав је у суштини позитиван лик јер почиње да преиспитује темеље друштва које брани. Главни лик је добио име по генералу Џанку са Ластова, који се борио на хрватској страни. Код њега је Драгојевић боравио са својом многобројном породицом, на предлог Анте Томића, док је писао један део штива.

Теорија струна

Џанко је у души остао комуниста, који је презирао нову политичку гарнитуру и одбијао сусрете са Туђманом. “Имао је легендарни статус и оставио је снажан утисак на мене”, објаснио је Драгојевић зашто је инспирацију за један део романа пронашао на Јадрану.
“Свако од нас размишља шта би се десило да нисмо закаснили на неки састанак или да смо отишли негде другде. Према теорији струна, свака одлука ствара нове светове у вишим димензијама. Лично сам веома задовољан својим приватним животом. Имам петоро дивне деце и не бих то мењао низашта.

Писање је лек

Најчешће размишљам о томе шта би било да сам после 5. октобра остао у Америци, уместо што сам се вратио у Србију, где сам се, као и многи, с временом разочарао. После дугог и фрустрирајућег периода, романи које сам написао помогли су ми да лакше пребродим претходне године. Ово ново доба директне демократије, победа младости и образовања даје наду да се ствари могу мењати набоље, “исповедао” се Драгојевић на промоцији романа “Црвени”, која је одржана књижари “Делфи” у Студентском културним центру, 10. новембра.

Хумор између редова

Редитељка Татјана Мандић Ригонат признала је на промоцији да се стално смејала док је читала роман. Због тога сматра да ће једног дана Драгојевићев хумор изучавати онако како данас говоримо о Стерији, Нушићу, Поповићу или писцу Душану Ковачевићу.
“Наши највећи писци су заправо хумористи, који кроз хумор исписују наше трагедије. Смисао за хумор јесте поглед на свет, то је питање укуса, како каже Гете. Лакше је писати драму него написати нешто сатирично и гротескно, а с друге стране и нежно. У роману постоји реченица: -Наш свет нису створили сањари, него убице, да би деца могла да сањају" - истакла је редитељка.