Чехов разоткрио депресију

Да ли је духовни терет чамотиње осветлио Антон Павлович Чехов, показаће 15. октобра премијером драме “Иванов” режисер Душан Петровић у Народном позоришту “Стерија” у Вршцу. Недокучивим питањима о смислу живота сувишних људи, љубави, која није довољно јака да надјача безнађе, о хамлетовској борби са самим собом у драми “Иванов” биће отворен 33. Фестивал класике “Вршачка позоришна јесен”.

Меланхолија опијум за младе

Петровић, коме је ово друга режија у “Стерији”, рекао је да је тај комад доживео као егзистенцијалистичку драму с елементима театра апсурда. У време када је Чехов објавио драму 1887. године, депресија код младих није била позната. Било је то ново, необично сазнање да младом човеку понестаје воље и животног елана у годинама када треба да буде најпродуктивнији, да ради пуним паром и одгаја децу. Уместо елана, сета и меланхолија. “Чим зађе сунце, душу ми обузима чама. Још каква чама! Не питај откуд то! Не знам ни сам. Кунем ти се да не знам!… Просто очајање!” То су речи Иванова упућене његовиј жени Ани, која још не схвата да је тама победила у дуелу са сувишним човеком.

Љубав подривена умором

Поистовећење младих људи данас са главним ликом драме - Николајем Алексејевичем Ивановом, све је очигледније. Они су попут Иванова, уморни старци у 36. години живота. Не виде смисао у борби са животним приликама, не знају да зараде новац, депресивни су и лењи да се ухвате у коштац са злом у себи и око себе.Петровић каже да је тема безнађа актуелна и данас. Звучи познато исповест Иванова
доктору Љвову: “Оженио сам се из страсне љубави и клео сам се да ћу је вечно волети. Ви ми кажете да ће она скоро умрети а ја не осећам сажаљење, само празнину…”

Кад поезија постане банална

За Чехова кажу да се није изјашњавао да је хришћанин, али је говорио да је неопходно веровати у Бога, а ако вере нема, онда не треба заузимати Његово место галамом, већ га тражити, тражити, тражити, сам, сам, сам са својом савешћу, записао је Чехов.
То што је Иванов изрекао свом несуђеном свекру Лебедеву, говори о дубоком понору у који је упао, а који га је одвео до самог дна, до самоубиства. Да је тим путем без повратка кренуо потврђују речи: “И мени се већ чини да је љубав глупост, да су нежности бљутаве, у раду не налазим смисла, песме и ватрене речи изгледају ми тривијалне и старе.”
У насловној улози драме “Иванов” публика ће видети глумца Милоша Ђуровића, док поделу сачињава комплетан ансамбл вршачког позоришта.