Danas je Pokrov Presvete Bogorodice: šta se dogodilo u Vlahernskoj crkvi i zašto se praznik zove Pokrovica

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 14. oktobra, proslavljaju praznik Pokrov Presvete Bogorodice. U narodu se ovaj praznik zove i Pokrovica, a posvećen je Bogorodici kao zaštitnici svih koji joj se mole. Po crkvenom, julijanskom kalendaru, praznik pada prvog oktobra. Zato ga, kao i druge nepokretne praznike, svake godine dočekujemo istog dana.

Uoči praznika u hramovima se služi bdenije, a na sam dan liturgija. Na bogosluženju se pevaju tropar i kondak Pokrovu i čita akatist Bogorodici.

Noć u Vlahernskoj crkvi

Praznik je nastao iz događaja koji se po predanju zbio u desetom veku u Carigradu, a srpski kalendari kao godinu navode 911, vreme cara Lava Mudrog. U Vlahernskoj crkvi, gde su se čuvali Bogorodičina haljina i pojas, cele noći se molio sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, zajedno sa svojim učenikom Epifanijem.

Pred zoru su ugledali Bogorodicu kako ulazi u hram u pratnji svetitelja i anđela. Dugo se molila, a zatim skinula svoj omofor, dugi veo koji je nosila preko glave i ramena, i raširila ga nad narodom u crkvi. Taj znak vernici od tada razumeju jednostavno: Bogorodica pokriva i čuva sve koji joj se obraćaju. Odatle i ime praznika, jer pokrov znači zaštitu, okrilje.

Ikona sa raširenim velom (pokrovom)

Na ikonama Pokrova Bogorodica obično stoji raširenih ruku, a iznad nje anđeli drže veo (pokrov), kao da se upravo spušta nad ljude. U dnu ikone često se vidi i sveti Andrej, koji prstom pokazuje učeniku na viđenje. Ikona se lako prepoznaje po tom velu (pokrovu), koji je ujedno i ceo smisao praznika.

Praznik je posebno omiljen u Rusiji, gde mu je posvećeno mnogo crkava. Jedna od najlepših je bela crkva Pokrova na reci Nerl, iz 12. veka, koja stoji sama usred livade i jedna je od najpoznatijih slika ruske srednjovekovne gradnje.

Pokrovica u Srbiji

I kod nas je Pokrov važan datum. Slavi ga manastir Pećka patrijaršija, drevno sedište srpskih patrijaraha, a u mnogim mestima ovog dana se održavaju vašari, od Arilja, Raške i Krupnja do Sokobanje, Jagodine i Leskovca.

Narodni kalendar ženama savetuje da na Pokrovicu ne rade teške fizičke poslove. Mlade žene se posebno mole Bogorodici, jer se ona smatra zaštitnicom žena, a naročito majki i porodilja. Ko stigne, ovog jutra odlazi u crkvu na liturgiju, a uveče se u mnogim hramovima služi akatist Bogorodici.

Praznik o brizi

U vremenu kada se mnogo toga menja preko noći, Pokrov govori o nečemu što svako razume: o potrebi da nad nama bude neko ko nas čuva. Možda je zato ovaj praznik, iako bez velike buke i trpeze kao za Božić ili Uskrs, toliko blizak ljudima, a posebno majkama.

Slika pokrova koji se širi nad ljudima lako se razume i bez mnogo teologije. Svako se seća osećaja iz detinjstva kada mu neko od odraslih prebaci jaknu preko ramena ili ga pokrije ćebetom dok spava. Upravo tu sliku vernici vide u ovom prazniku, samo prenetu na celu zajednicu: neko pazi na nas i onda kada to ne primećujemo.

Svim vernicima želimo srećan praznik Pokrova Presvete Bogorodice.