Од цара Тројана остало

Историја једног града исписује се именима сокака, оживео је заборављен свет историчар и туристички водич Владимир Дуловић у књизи “Улице старог Београда, коју је у октобру објавила “Лагуна”, док је монографију пре тога издала кућа “Комше”. Аутор прати како се град мењао, од периода турске власти, преко хабзбуршке међуратне метрополе (која се зидала американском брзином) и града из доба социјалистичке обнове и изградње.

Студија наше нарави

За перид који је обухватао време дуже од пола миленијума историје, израђено је 115 посебних карти, 493 фотографија и илустрација. Приликом изласка књиге Дуловић је рекао: “То је књига коју бих ја волео да сам имао у рукама као млади истраживач прошлости Београда. Писана је за оне који се интересују за стари град, али ће због обиља материјала, детаља и повезница, бити права посластица за све оне који су већ упловили у те воде.”
Реч је о урбанистичкој студији која подељена по улицама. Циљ аутора био је да на детаљан начин исприча како је Београд изгледао некад и како је добио данашњи лик. Судећи по томе шта смо и како смо градили, може се обликовати и скица нарави градитеља, али и житеља који су то немо посматрали.

Скадарлија изувијана

Монографија даје одговоре на питања зашто се Обилићев венац изненада скреће под правим углом, зашто је Скадарлија изувијана, зашто су Теразије елипсоидног облика? Како су неке улице постале жиле куцавице, а друге запале у запећак? Зашто су им се током столећа мењала имена? Шта значи Зерек, где је била Лончарева чаршија и зашто је Београд у 19. веку имао Тројанску улицу? Где су становали Јермени, где Дубровчани, а где војводе Првог српског устанка?

Победници мењају називе

Први поуздан списак имена београдских улица направљен је тек 1789. када је аустријски поручник фон Бруш одлучио да на своју карту упише њихова имена. Доста је прича испредало на име Тројанске улице, која се налазила на Дорћолу, и то име носила до краја 19. века. Она се простирала од Баракли џамије па укосо скоро до дорћолских раскршћа. Имала је две кривине, а ширина јој никада није прелазила четири до пет метара. У народу је позната бајка “ У цара Тројана козје уши”, док је Троја била опсесија многих народа. Из тога би се могли извући неки закључци јер народ даје имена која памти. Била је то улица оријенталне вароши, која је брзо нестајала под притиском инжењера заинтересованих за широке и праве улице.

Знамење вароши

Тројанска улица постала је куриозитет Београда, и то у доњем делу, од данашње Господар Јованове, па наниже. Низ кућа с десне стране лицем је излазио на Зеречку чаршију, данашњу Улицу Краља Петра, а задњим странама с понеком баштицом, али обавезно с доксатом, излазио је на Тројанску. Улица је имала калдрму, данас бисмо рекли “турску”, али тада друге није ни било, са сливом на средини, којим је одлазила вода.
Име је добила 1872. године, а било је толико загонетно да се нико није бавио њиме. Дуловић унапред критикује историчаре на Јутјубу, који би одмах направили везу између имена Тројанска и древног Илиона . Поставља се питање каква је три дела имала та улица?