Iguman Rafailo o bolesti: zašto se kaže da je ona nekome bila šansa?

Kad se razbolimo, prva molitva je skoro uvek ista: daj mi zdravlje, samo da ozdravim. Iguman Rafailo u kratkom snimku koji se ovih dana deli na Jutjubu ("YouTube") postavlja pitanje koje te natera da zastaneš. Šta ako je i sama bolest nekome bila prilika?

Šta je rekao u besedi

Iguman počinje rečima kojima se čovek obraća u nevolji: "Nemoj da umrem. Daj mi zdravlje, isceli me." Zatim kaže nešto što mnoge iznenadi: da tu "demoni pomažu". Prepričava kako neko posle toga kaže da mu je pomoglo i da mu je bolje.

Onda dolazi njegova glavna misao. Kaže da tada imamo i "efekte lažnih isceljenja". I pita: "A đe si se iscelio? Ništa carstvo nebesko, ništa pokajanje. I to je kao isceljenje. Kakvo isceljenje?"

Na kraju izgovara rečenicu koja najviše ostaje u glavi: "Pa za tebe je bolest bila šansa, čoveče. Šansa. Sad ni nju više nemaš."

Kako ovo razumeti

Iguman ovde govori o duši, i to iz ugla vere. Po njegovim rečima, kad čovek traži samo da mu telo bude dobro, a zaboravi na pokajanje i na carstvo nebesko, propušta ono najvažnije. Bolest u toj priči postaje trenutak kad čovek može da se zamisli nad svojim životom.

Ovo je možda tvrda beseda i duboka hrišćanska misao pa možda i nije za svakoga. Nekome će zvučati grubo, jer niko ne voli da bude bolestan. Neko drugi će u tome videti utehu, jer i najteži dani tako dobijaju neki smisao.

Izgleda da su bolesti, muke i nevolje zapravo šanse za promenu života.