Технологија хране напредује - човек је све болеснији

Апотека, пекара и продавница хране све је више, а човек је све болеснији. Намирнице су све доступније људима, а болести се умножавају. Зависници смо од одређене врсте “стимуланса” као што су слаткиши, пецива, млечни производи и месне прерађевине. Све више једемо, а све смо гладнији? Како је то могуће?
Одговоре на та питања потражили смо од професора др Станише Стојиљковића, који је дуго година шеф Катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу.

Паразити траже слатко

Зашто смо стално гладни? Уколико нам се често неодољиво једу слаткиши, треба да знамо да то није природна потреба организма и да постоји могућност да су се паразити премножили у нашем организму. Они траже слатко, а мозак тражи глукозу из сировог воћа и сировог поврћа. Нико не дијагностикује паразите, нико их не лечи, лековима смањујемо висок притисак, разређујемо згуснуту крв, санирамо болесно срце и затајење бубрега, "лечимо" алергије, синусе, хормонске поремећаје и штитасту жлезду. Она се улењила због обиља животињских хормона у телу, хормонских лекова и не производи више сопствене хормоне, а човек је све болеснији.

Гладни због ароме

“Већина слаткиша садржи веома јаке ароме и вештачке боје. Јаке ароме прве стижу до наших нерава и својим осмотским разликама (тиче се осмозе - природног кретања воде кроз мембрану) појачавају осећај глади. Ми и даље једемо, а затим узимамо сокове који имају шећере, конзервансе и вештачке боје. Наш панкреас ради пуном паром, али ни он, као ни јетра, не могу својим ензимима да задовоље потребе за прерадом шећера”, упозорава др Стојиљковић
Шта се даље дешава у организму? Вишак шећера у цревној флори уништава нормалну микрофлору, такозване пробиотике.

Суво воће - без фолне киселине

Због тога се у наши цревима појављују гљивице, као што је кандида, с којом се тешко може изборити и савремена медицина, мисли др Стојиљковић. Треба знати да конзумирањем слаткиша уништавамо и фолну киселину. У фази прераде шећера додају се минималне количине сумпора (калијум - метабисулфит) винобрана. Те компоненте уништавају фолну киселину. Треба знати да се винобраном конзервише сушено воће и поврће, као и вино, али и многи такозвани “природни воћни сокови”.

Инсекти у боји и брашну

Животињске масти и биљна уља се такође конзервишу. Кад се томе додају појачивачи укуса (супе у кесиции, паштете, мајонез, сенф, кекс, сладолед, кобасица, виршла, еурокрем),
синтетичке ароме, боја од неког инсекта, или инсекти у брашну (протеински додатак) јасно је зашто технологија хране све више напредује, а зашто је човек све болеснији. Профит компаније је најбитнији и највише новца се улаже у рекламирање производа. Кад поједемо, рецимо виршлу, паштету, и кад се сједине биљна уља, појачивачи укуса, са аримом, они заваравају наш осећај ситости. Заправо, померају га за двадесетак минута, таман толико да напунимо желудац и да за доручак поједемо неколико виршли са хлебом или неколико паштета намазаних на неколико парчета хлеба.

Како нас таблет чини гојазним

Тада желудац подиже ниво дијафрагме и ми убрзо осећамо поспаност. Ако смо при томе уз телефон, таблет, компјутер или телевизор, појачано се лучи кортизол и ми настављамо да једемо, што доводи до повећања тежине. Уз то, ако конзумирамо више протеина него што је потребно, у крви се ствара вишак мокраћне киселине. Из ње се издвајају неке нежељене соли, најчешће у облику кристала, који се, рецимо, таложе у зглобовима. Вишак протеина у храни, заједно са нашим генетским предиспозицијама, најчешћи је узрочник реуматских болести. Када нас боле и отичу зглобови, шта радимо? Посежемо за медикаментима који ефикасно делују на зглобове, али ремете метаболизам организма, истраживао је Стојиљковић. Настављамо да гомиламо протеине, који даље доводе до вишка мокраћне киселине, па може доћи до дијабетеса, неправилног рада бубрега, високог крвног притиска, камена у бубрегу, гихта, до оштећења у зглобовима, тетивама, лигаментима, неправилног рада срца, масне јетре и метаболичког синдрома.