Зашто ромски језик изумире

"Романипен” - Међународни дан ромског језика обележен је 5. новембра у Крагујевцу, где већ две године постоји као изборни предмет у школи. Учећи језик основци упознају богату културу, традицију и обичаје свог народа.
Србија је једна од ретких земаља која је признала ромски језик као језик националне мањине. У Београду постоји Музеј ромске културе, који се налази у Рузвелтовој улици (41), и један је од ретких музеја те врсте у свету.
Према проценама, ромски језик говори од 3,5 до 10 милиона људи широм света. УНЕСКО га је 1993. године уврстио у скупину језика који изумиру.

Очуван у Књажевцу

Припада групи индоевропских
језика. Мало је познато да је ромски језик у Књажевцу веома очуван пошто се негује у породици. Родитељи га преносе на своју децу. Из Балканолошког института САНУ у Београду тврде да не постоји присутност ромског језика у јавном простору и поред програма на јавном сервису. Са друге стране, лингвисти и професори са Катедре српског језика и књижевности Филолошког факултета у Београду говорили су да је ћирилица угрожена и изумире, нарочито на друштвеним мрежама. Представници Балканолошког института тврде супротно, друштвене мреже смањују разлику међу дијалектима ромског језика и доприносе његовом ширењу.

Кад изгубиш своју домовину

Истраживања која су спроведена у Крагујевцу и Пироту, у оквиру пројекта, који је спроводио Балканолошки институт, покказују да без обзира на то што Роми у Пироту и Крагујевцу имају своја насеља, ромски језик изумире. Говоре га само стари, најстарији чланови породице док га млади уопште или веома мало користе. Ромски језик има четири дијалеката, а неки од њих су: влашки, балкански и северни. Према једној теорији, једна група Рома дошла је из Индије и на свом путу језик је добијао много позајмљеница из других језика.

Вечити путници

Ромски припада групи индоевропских језика и битан је фактор у балканском језичком систему. Карактеристично је да је он лако уводио речи из језика у окружењу и додавао своје наставке. Тако се Роми између себе не разумеју јер говоре различитим дијалектима. На пример, фински Роми не могу да се споразумеју са нашим Ромима.
Судбину Рома дели и њихов језик. Они који с из Доњег Египта стигли у Француску, у 15. веку, за време Шарла VI, тврдили су да су уклети народ, осуђен на вечно лутање. Открили су и због чега. Гледано из угла хришћана, издали су и изневерили Господа Исуса Христа. Према једној легенди, имали су частан занат, били су ковачи у то време али исковали су ексере за мучење Господа.

Папино писмо

И све док не окају своје грехе не могу се повратити у своју земљу. Као доказ понели су да собом писмо папе Мартина Петог. Он им је одредио да седам година лутају светом како би се искупили за своје грехе. Седам година је одавно прошло и неки Роми су пронашли своју привремену домовину у другим земљама. Будимо добри и пожртвовани према својим комшијама пошто делимо исту домовину. У сваком народу има добрих и лоших људи. Добро је волети свој народ и његове обичаје. “Ко може пресудити шта је грозније људи окорела срца или празне лобање”, писао је Оноре де Балзак у “Чича Горију”. Не правимо разлику по боји коже. Заборавимо увреде, ако су нас некад повредили. Роми су наши пријатељи. Будимо људи. Бог ће опростити ако има коме, говорио је наш блаженопочивши патријарх Павле.