Болест настаје у сну

Јесен, прелазно доба ка зими, доноси нагло захлађење, а људски организам веома суптилно реагује на све промене времена. Потребно је прилагодити исхрану временским условима и конзумирати намирнице које греју. То су интегралне житарице (овас, хељда и киноа) које су богате здравим мастима, протеинима, а повећавају отпорност на хладноћу. На другом месту су банане и сирови орашасти плодови, који су богати витамином Де и магнезијумом. Задужени су за добар рад штитасте жлезде, која управља температуром тела. Зачини: црни бибер и цимет активирају терморегулацију и шире топлоту кроз организам.

Чоколада слаби срце

„Не живи се да би се јело, већ се једе да би се живело”, говорио је Сократ. Савремена индустрија хране даје предност профиту на рачун квалитета намирница. Француски лекари су код пацијенткиња које су у јутарњим часовима конзумирале чоколадни колач или чашицу какаоа, уочили честе болове у пределу срца. Чоколада и какао садрже велике количине гвожђа и веома сложеним механизмом мењају целокупан однос минерала у организму. Њихово конзумирање изазива повишену активност тироидне жлезде и потрошњу бакра чији недостатак слаби срчани мишић. Бакар се најчешће таложи у зглобовима. Поменута реакција не чуди, поготово ако су коришћени шећер или мед (за доручак), који стимулишу краткотрајно дејство хормоана ендорфина, сератонина, који на стакленим ногама одржавају задовољство”, проучавао је проф. др Станиша Стојиљковић са Катедре за еколошко инжењерство Технолошког факултета у Лесковцу. Члан је Српске краљевске академије наука и уметника. Сертификовани је предавач из области екологије организма, Здравственог савеза Србије и предавач на курсевима које су организовали Међународно удружење за квантну медицину "Квантес", Удружење дијететичара - нутрициониста предшколских установа Београда и Удружење приватних доктора медицине и стоматологије града Чачка.

Испијање воде након оброка омета варење

Постоји нераскидива веза између исхране и здравља, мисли проф. др Стојиљковић. У штетне обичаје и навике убраја претерану употребу свих фармаколошких средстава (лекова), па и кофеина, (кафе, чаја, аналгетика) разне врсте анаболика (вештачке верзије мушког полног хормона тестостерона за јачање мишића).
Време проласка хране кроз организам некада може бити битније него врста хране коју смо конзумирали. Испијање велике количине течности након оброка умањује енергију желуца и он отежано вари храну. Настају гасови, који не само што ометају рад цревне флоре већ потискују дијафрагму, бешику и остале органе. После јела треба прошетати, макар и по кући, како би се храна добро сварила. Веома је штетно после оброка лећи у кревет, сести у фотељу поред телевизора и заспати, јер се тада прекида процес варења. Због те лоше навике може доћи до разних болести, које се “таложе” док спавате. Болест долази у сну, зато будите будни након оброка и смањите унос дехидриране хране, која захтева велике количине течности за своју прераду, као што су сухомеснати производи, пециво, хлеб, јако зачињена и превише љута храна, сиреви, качкаваљ, многи сосеви, мајонез, слане грицкалице и слаткиши. Узимајте храну која у себи има више течности, воће, поврће и свеже салате.