Моравска Србија на крсту
Foto: Cliplea
Мало поезије, филозофије, метафизике, апокалипсе, али и историјских чињеница у новом витешком роману Дејана Стојиљковића “Учитељ мачевања”. Дело представља наставак серијала започет романом “Дуге ноћи и црне заставе”. Овог пута акценат је на витешком животу кнежевића Стефана Лазаревића, Ивана Косанчића (Змаја од Радана) и на Моравској Србији, која се тада налази распета између Угара и Турака.
Попут песме, која почиње и завршава се истом строфом, роман је као рамом за слику, омеђен једном битком, којом почиње приповедање и завршава се роман. То је битка код Ангоре (данашње Анкаре),где се у турској војсци по храбрости истиче двадесетпетогодишњи визез Стефан Лазаревић, познатији као Стеван Високи, који у бој улази са жељом да освети свог оца, кнеза Лазарa.
Инспирација потекла из Прасквице
Надахнуће за нови роман Стојиљковић је добио у манастиру Прасквица, из 11. века, духовном и политичком средишту Паштровића. Скривен у брдима изнад Светог Стефана, манастир носи дозу мистике, тајанствености, али и надахнућа. а то су и одлике Стојиљковићеве прозе.
Нови роман о заборављеној историји, публици је први пут представљен на манифестацији “Октобар - месец књиге” (пандан Сајму књига) 1. октобра, у књижари “Делфи”, у Студентском културном центру.
Kako ti se čini?
Pogledaj još
Kultura Danas je Pokrov Presvete Bogorodice: šta se dogodilo u Vlahernskoj crkvi i zašto se praznik zove Pokrovica
Praznik nastao iz viđenja u carigradskoj Vlahernskoj crkvi, kada je Bogorodica raširila svoj veo nad narodom kao znak zaštite.
Kultura Шегрт са визијом
Прешао пут од занатлије до дизајнера Наполеонове жене
Kultura Na koju ruku se nosi brojanica i kako se na njoj pravilno moli
Monah u dvorištu manastira pokazuje brojanice od vune, drveta i biljke Bogorodičine suze i objašnjava kako se na njima moli za sebe, za žive i za upokojene.
Kultura Kako se pravilno krstiti, pita otac Joil i pokazuje gde većina greši
Monah iz Crne Gore na svoj duhovit način objašnjava zašto ruka mora da ide sve do stomaka, a ne samo do grudi.
Kultura Његош, после Свемоћнога, највише учинио за српски род
Противници упорно гасе његову искру, али се ватра његове поезије све више распирује