Ко језик чува , главу чува

Народна пословица “Језик је хранитељ народа” могла би бити мото Педесет првог Међународног београдског преводилачког сусрета (БЕПС), који ће бити одржан од 22. до 24. октобра у Европској кући у Београду. Почасни гост биће Румунија. Овогодишњи програм посебно је усмерен на књижевне везе Србије и Румуније, могућности за развој преводилачких пројеката и већу доступност књижевности суседних земаља и њиховим читаоцима.
Покровитељи фестивала су Министарство културе Републике Србије, Секретаријатнт за културу града Београда, Министарство културе Румуније и Европска кућа. Скуп је организовало Удружење књижевних преводилаца Србије.

Кућа без књига - тело без душе

Централни део програма биће одржан у петак 23. октобра у Европској кући, где ће након свечаног отварања бити организована два округла стола. На првом ће се расправљати о дометима књижевног превођења, положају преводиоца и размени књижевних дела између Србије, Румуније и земаља региона. На другом ће бити представљена румунска књижевност српским читаоцима. Програм ће окупити књижевне преводиоце, писце и друге културне посланике из Србије, Румуније, Бугарске, Хрватске, Словеније, Албаније и Словачке. БЕПС већ више од пола века представља место сусрета књижевних преводилаца, размене професионалних искустава и успостављања међународне културне сарадње.
Међу учесницима скупа биће румунски писци Камалија Кавадија, Ђорђе Корнила, који ће са преводиоцима разговарати о савременој румунској књижевности и њеном преношењу читаоцима у Србији. У време кад књига губи битку пред дигиталним садржајем, скуп преводиоца ће покушати да јој врати примат. Још у староримско време Цицерон је упозоравао “да је кућа без

Крешендо на Сајму књига

У суботу 24. октобра програм се наставља у свечаној сали хотела Палас, разговорима о књижевном превођењу у дигиталном добу, променама у преводилачкој професији и њеној будућности. Биће речи о превођењу српске књижевности у Румунији, њеној рецепцији, заступљеним жанровима и савременим тенденцијама,
Завршни део програма биће одржан на Сајму књига, на штанду Румуније где ће се одржати дебата “Румунска књижевност кроз гласове аутора и преводилаца”, уз учешће румунских писаца и преводиоца.
Сусрет пружа прилику за покретање нових преводилачких и издавачких пројеката и за јачање веза књижевности различитих језика.

Књижевност попут стрипа

У народу је остало забележено да чување сопственог језика и културе значи опстанак и безбедност читавог народа.
Ко језик чува, главу чува. Путем језика народ живи, чува своју душу и идентитет кроз векове.
Мирча Картареску, најпознатији румунски писац мисли да је “читава књижевност истовремено реалистична и фантастична. Налик Мебијусовом стрипу, не можеш да кажеш када си променио страну. Уистину, постоји само једна страна. Ја сањам, пробудим се, изнова сањам. Обе ове територије су моје, оне су моја стварност, оне су - ја. Нема разлике у мојим књигама, између онога што сам видео и онога што сам измислио”, писао је Картареску.