Жир - заборављено благо

Човек који је вратио у наш живот кухињу старих Словена, наду анемичним особама, снагу трудницама, дојиљама и неким дијабетичарима је проф. мр Павле Шојић (1937). Он је иноватор, магистар техничких наука, бивши директор Више педагошке школе и Машинског школског центра “Први мај”, дугогодишњи професор машинских предмета у Младеновцу и Београду. Живи на Космају, а повремено борави у Београду.
Када га угледате на београдском асфалту, са зеленим капом, која је налик капи Петра Пана (дечака који никад не стари) имате утисак да је пред вама професор који никада није престао да подучава друге. И безгранично му верујете, пошто су то што прича, проверили бројни корисници брашна, кафе и других производа од жира.

Укус и мирис Космаја

Проналазак “Технолошки поступак за прераду храстовог жира у облику млевене кафе” патентирао је 2005. године у Заводу за интелектуалну својину у Београду. Тада није ни слутио да ће иновација бити добра не само по његово здравље него и здравље потомака, али и оних који користе жир у исхрани. Захваљујући помоћи пријатеља успео је да покрене производњу брашна и кафе од храстовог лужњака и цера. Плодове прикупља на Космају, недалеко од манастира Тресије, али их и откупљује у време када нема довољно плода. То што изађе из његове радионице потпуно је природно, без додатих хемијских средстава, са укусом и мирисом Космаја. Конзерванси се не користе ни током прераде нити током складиштења.

Устаничко хлебно дрво

Пржи, пече и меље жир. У почетку је то чинио само за своје пријатеље и за себе, а данас то чини за све оне који радо користе природне производе. У 89. години живота, још ради, производи у корист свих оних који верују у моћ природе. Своје производе од жира испоручује продавницама здраве хране, сталним муштеријама, путем поште, и Интернет адресе: Skap1937@gmail.com, на сајту bilje- zdravlje.
За разлику од кафе која садржи кофеин, хир је пун минерала, протеина, антиоксиданата, (калијум, калцијум, гвожђе, манган, фосфор, цинк, бакар). Познат је као хлебно дрво и коришћен у исхрани током Другог светског рата.

Функционална храна

Има улогу функционалне хране, дуготрајном употребом побољшава функционисање организма. Делотворан је код реуме, рахитиса, болова у зглобовима, у трудноћи, код менструалних одлива. Убрзава метаболизам сагоревањем масти и врши редукцију телесне масе, па се препоручује гојазним особама. Уклања унутрашње и спољашње хемороиде и стабилизује крвни притисак. Неки корисници кафе од жира тврде да су регулисали рад штитасте жлезде. Важно је нагласити да има базни карактер и да одстрањује киселост организма, која настаје као последица дуготрајног варења животињских намирница.

Густин из шуме

Приликом припреме хлеба или пецива од жира потребно је измешати брашно од жира са пшеничним брашном у односу један према пет. Значи да на пет кашика пшеничног брашна треба додати једну кашику жира. У противном, ако се не би мешало, хлеб или пециво од жира били би веома тврди. Брашно од жира има својство згушњавања и стеже смесу у коју се дода. Може се користити као додатак јелима, пошто има иста својства као густин. Због неисцрпног богатства минералима, додаје се у свако јело или чорбу, ако имате потешкоћа са варењем и надимањем.
За потребе оних који једу пресну храну, Шојић оставља жир да се природно осуши, а брашно термички обрађује на 40 степени.

У кризи - хлеб насушни

Познат је податак да је тешку 1815. годину српски народ преживео захваљујући жиру. У то време подигнут је Други српски устанак. У народном сећању и историјским списима остало је записано да је храстов жир био кључна намирница за преживљавање током периода глади. Србија је тада била прекривена столетним храстовим шумама у којима су се гајиле свиње. Трговина жиром и угојеним свињама била је главни извор прихода. Управо је тим новцем кнез Милош Обреновић касније откупљивао српску слободу и земљу од Турака.

"Ватра у стомаку" после 18 сати

Исхрана, менталне, физичке активности и сан јесу рецепт проф. Шојића за здрав и дуг живот. Он се придржава “хигијене исхране”, која подразумева да доручак буде између седам и осам сати ујутру, ручак од 13 до 14 сати и вечера око 17 сати. После тог периода организам се одмара, посебно органи за варење. Што би наш народ рекао, не треба ложити пећ беспотребно, подизати хормоне и “палити ватру” у стомаку после 18 сати. Рођењем добили смо савршен систем прераде хране, али не и упутство како га користити да дуго потраје без оптерећивања гасовима, надимањем и горушицом.
Највећу ризницу минерала имате у жиру. Због тога у сваки оброк, сиров или куван можете додати производе од жира, у кифлице, сарму, пасуљ, сир и на тај начин га учинити алкалним, саветује проф. Шојић, коаутор студије “Упознај себе”. Машински прецизан, годинама истражује функционисање људског организма. Каже да је важно и у које време одлазите на спавање, како би се тело само регенерисао и процес лучења хормона остао неометен.