Prosečan Srbin nekad i sad u tekstu koji se pripisuje MomI Kaporu

Na jutjub kanalu Gospodar Monstruma SHOW pre nedelju dana pojavila se tekstualna objava sa fotografijom Mome Kapora kako sedi na trotoaru u farmerkama i belim patikama. Objava je potpisana njegovim imenom i do sada ima 3.600 lajkova. Izvor teksta u objavi nije naveden, a slične verzije godinama kruže internetom.

Dan pun uvozne robe

Tekst počinje opisom jednog jutra. Prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, pije brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupuje francusko pecivo i vozi se ulicama asfaltiranim nemačkim parama do posla u austrijskoj firmi. Tamo uključuje japanski računar i radi na engleskom jeziku.

Uveče pere ruke turskim sapunom, otvara slovenački frižider, vadi konzerviranu američku hranu, sipa portugalsko vino i gleda latinoameričke sapunice na južnokorejskom televizoru, dok ga greje ruski gas. Sledi ironičan zaključak: "Eto zato volim Srbiju i sve domaće". Odmah zatim pisac kaže da mu se to ne dopada i da je tako u svakoj koloniji, jer su robovi svuda isti, samo se gazde razlikuju.

Kako je bilo nekad

Drugi deo teksta vraća čitaoca u "stara dobra vremena". Garderoba je bila domaća, od Beka i Kluza, i izvozila se po svetu. Kafa je bila Centropromova, pecivo i jogurt iz PKB-a, a auto se pravio u Kragujevcu. Na posao se stizalo za par minuta, u državnu firmu u kojoj je radnik samoupravljač bio "bog i batina".

Telefoniralo se sa Iskrinog aparata, na srpskom, bez obzira na to da li se zove Ljubljana, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Priština. Sa posla se dolazilo najkasnije u dva po podne. Ruke su se prale sapunom Merima iz Kruševca, a iz domaćeg frižidera vadili su se njeguški pršut, homoljski sir i čvarci, uz čašu vršačkog vina i program na televizoru Ei Niš.

Ko je bio Momo Kapor

Momo Kapor rođen je 1937. u Sarajevu, a umro je 2010. u Beogradu. Bio je pisac i slikar, autor knjiga "Beleške jedne Ane", "Foliranti" i "Una", i decenijama je u kratkim pričama i kolumnama sa mnogo humora pisao o beogradskom i srpskom mentalitetu. Upravo zato mu se lako pripisuju ovakvi tekstovi koji mešaju nostalgiju i podsmeh.

Zašto se tekst deli

Snaga objave je u nabrajanju poznatih imena. Za mnoge čitaoce Centroprom, Merima, Iskra i Ei Niš nisu samo marke, nego deo porodičnih uspomena, pa se tekst čita kao spisak stvari koje su nekad bile u svakom domu.

Koji domaći proizvod iz tog vremena biste najradije vratili?