Свети Димитрије, ратник са ореолом Свемогућег

Солун, родни град, Светог ратника Димитрија, беше му у души и био је спреман да изгуби и светачки ореол у жељи да одбрани то што је у њему буктало. У “Житију светих” Јустин Поповић пише да Свети Димитрије одбија заповест, послушност и анђелима Божјим, у жељи да заштити Солун од најезде непријатеља. Гласници му рекоше да је Господ одлучио да трад преда у руке непријатеља и нареди Светом Димитрију да дође код Њега. Он одбија Господа у жељи да се угледа на Њега: “Не погубљуј град у којем се призива Свето име Твоје, јер ако ови људи и сагрешише, они од Тебе не одступише.” Знао је светитељ Димитрије да се Господ не гневи довека.

Солун у срцу ратника

Свети Димитрије је био један од најхрабријих прсвославних војника међу светитељима. По цену да разгневи Господа он је одбранио Солун. Град је добио име од речи Сол, што значи Сунце, живот и од речи со, зачин без кога нема живота. Непријазељи који су хтели да заузму Солун видеше огњеног блистајућег човека. Био је на белом коњу, у белом као снег оделу. Чувши то Солуњани разумеше ко је отерао непријатеља у бекство. Тако Св. Димитрије одбрани Солун, Салоники, или Салонику како су га звали Грци, док је старо име Солуна било Медија.

Сећање на Немањиће

Солун је за Србе вековима био један од најважнијих културних, трговачких и историјских центара, нарочито у време Немањића, цара Душана, па све до Првог светског рата, Солунског фронта и ратовања,
Војничког гробља Зејтинлик. У том граду наши преци су нашли вечни покој, и данас га многи наши туристи доживљавају као своју дедовину.

Митровдан - сећање на краља Митру

У нашем народу Свети Димитрије се слави као Митровдан. Име потиче од Митре, краља земље, сина божјег, који је умро да би спасао људе. Последњи свој обед на земљи поделио је с људима и на сунчевим колима узнео се на небо. На Митровдан растају се (састају) лето и зима. Био је то деобни дан у години, која се половина на два полугођа, митарско, које почиње од Митровдана и траје до Ђурђевдана (откад се рачуна ђурђевско полугође). Означавао је хајдучки растанак и био је
бећарски празник, пошто су тог дана надничари добијали зараду и славили.

Паралела са Св. Ђорђем

Грчка икона, на којој Свети Димитрије Солунски јаше на црвеном, риђем коњу, подсећа на српску икону Светог Ђорђа (Ћурђевдан). У позадини грчке иконе, испод копита коња, приказане су зидине, куле родног Солуна, што симболизује покровотељски однос и заштиту над Солуном. Светитељ је приказан у тренутку када копљем пробада бугарског цара Калојана или паганског борца Лија. На српској иконо Свети Ђорђе копљем убија аждају, непријатеља људског рода.