Лучиндан - ода светлости

У народном календару 31. октобар је врло значајан дан и слави се као Лучундан, дан Светог јеванђелисте Луке. Празнујемо га у суботу. У народном памћењу увек се тог датума славио, а био је то и деобни дан између јесени и зиме. Дани су све краћи, а ноћи дуже. Светлости, луче, све је мање и због тога је овај дан назван Лучиндан. После Светог Луке почиње права зима, бар је некад тако било. О томе сведочи и народна изрека “Свети Лука, снег до кука”. Светац је по свим српским крајевима празнован ради здравља. У Лесковачкој Морави славио се као “празник од вукова”, уочи кога су домаћини опасавали тор врпцом - како би вуџима чељусти остале склопљене, да не могу клати овце.

Црвено слово - поштовање свеца

У народном календару 31. октобар увек је био запрешни или запретни дан (од речи запрет - забрана), црвено слово у црквеном календару. Према народним обичајима, било је строго забрањено радити одређене послове, нарочито тешке физичке послове у пољу, ткање, предење вуне, прање веша или упрезање стоке. Веш се није остављао напољу током ноћи. Овај дан сточари су светковали у весељу, а у Поповом пољу су овога дана оплођаване овце (овновска свадба). Свети Лука важи за заштитника појединих занатлија. Светковали су га касапи, ћевабџије, кобасичари.

Изгубљене мошти

Учвршћивање култа Светог Луке код нас допринело је то што је деспот Ђорђе Бранковић Смедеревац мошти Св. Луке, због опасности од Турака, пребацио у своју задужбину, цркву Светог Успења у Смедереву. Потом су свечеве мошти боравиле у Купинову, у Срему, после чега им је траг изгубљен, записао је етнолог Миле Нрдељковић у “Српском обичајном календару”.
Стари црквени писци казују, да је Свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао три иконе Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом. То је учинио, по предању, на Богородичиним рукама.

Први иконописац

Завршивши иконописање Свети Лука је донео иконе Богородици да их благослови. Она је рекла: “Благодат рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама”. Свети Лука први је иконописао Петра и Павла. Тако је светитељ постао први иконописац, на спасење верних, који побожно почитују свете, записао је Јустин Поповић у “Житију светих”.
Данас се слави и Свети Петар Цетињски, митрополит црногорски, а владика народни. Живео је скромно као монах, упокојио се на данашњи дан 1830. Јустин Поповић га зове нови Мојсије. У Посланици Дробњацима и Жупљанима, из 1817. године, говорио је: “Људи ваља да зло дочекају (од) овога и онога свијета, који свако зло самовољно чине, никога не слушају, ако им за добро говори (и поред тога што им за њихово добро говориш).

Удаљавање од вере

На дан Светог Луке постало је уобичајено код нас празновање Ноћи вештица. Владика Николај Велимировић записао је да је у данашњем духовном убогаљеном свету, где влада тешка чамотиња и лењост, лако убедити готово сваког да је порекло празника Ноћ вештица безначајно и да је то само обична безазлена забава. Иза те изјаве стоји атеизам, удаљавање од вере и својих корена, негација постојања како Бога тако и ђавола.
“Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима. Нашим делима служимо или Господу или Сотони, те да нико не може служити два господара”, записао је владика Велимировић.

Будимо своји, другачији

Зато, уместо да угасимо ватру на домаћем огњишту, на дан Светог Луке, владика саветује да гори кандило пред славском иконом. Помолимо се Господу да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас не ниси западњачка река. Да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од лукавога, саветовао је владика.