Кофеин -тајна веза, коју је тешко прекинути

Професор Момчило Матић, доктор природне медицине, тврди да кофеински напици и намирнице које га садрже (кафа, чај, кола - сокови, чоколада, какао, лекови против болова), изазивају зависност и блокирају аденозин у мозгу, једињење које има умирујуће дејство, успорава ћелије мозга, уводи нас у сан. Кофеин одмах улази у крвоток и пола сата након уноса, он је у телу потпуно преузет и не да нам да се опустимо, држи нас у будном стању.

Лажни стимуланс

Након што уђе у крв, не спава нам се. Даје нам лажан осећај да смо одморни и пуни радног елана. То је само лажни стимуланс и после пада енергије посежемо за новом дозом. У размаку од неколико сати велика количина кофеина (око 15 грама) може изазвати тровање организма, истраживао је др Матић. Уколико кафу сипате у велику шољу за чај, попили сте око 70 до 140 милиграма кофеина у једној шољици. Није тешко израчунати да је до “тровања” потребно попити 107 великих шоља, што је немогуће учинити за један дан. Ако се трима шољицама кафе додају две-три шоље чаја (једна шоља црног чаја садржи 50 милигр. кофеина) штангле чоколаде, аналгетски лекови и кола - сокови, милиграми кофеина се гомилају…

Изазива лупање срца

Код неких особа испијање само неколико шољица кафе може да изазове узнемиреност и лупање срца. Да је особа зависна од кофеина, говори и податак да после престанка узимања напитка улази у тежак период апстиненцијалне кризе. Жуди да попије кафу! Осећа се лоше, боли је глава, поспана је, крвни притисак пада, губи концентрацију.
Истраживања показују да је дејство кофеина такво да повећава умне и физичке способности, јер се повлачи енергија из осталих делова тела. Тако да органима недостаје витална енергија, објашњава др Матић. У нашем телу постоје супстанце које нам дају енергију и без кофеина.

Заборављени филџани

Занимљиво је да око 80 биљака садржи кофеин. Користе га да се одбране од инсеката, који се паралишу или угину од додира са њим. Проф. др Матић тврди да се кофеин не излучује из тела после неколико сати од конзумирања, како тврде неки нутриционисти. “Излучује се само један одсто”, пише др Стефан Черниски, клинички нутрициониста из Америке у својој књизи “Кофеин блуз”. За остатак од 99 одсто кофеина јетра мора много да се намучи да би га детоксиковала. За 120 милиграма кофеина, или једну шољицу кафе, јетри је потребно три до 12 сати прераде. Тело без тешкоћа може да се избори са 20 милиграма кофеина дневно, мисли др Матић. Није се случајно некада кафа пила из филџана.

Хормонски блуз

Од само 120 милиграма кофеина (једне шољице кафе) ниво хормона адреналина у мозгу се повећава за невероватних 200 одсто, остављајући остале делове тела без виталне енергије. То доводи до стреса и енергетског исцрпљивања, а да то уопште не опажамо. Закључак др Черниског је да кофеин својим дејством не даје енергију већ је само преусмерава како би стимулисао нервни систем и хормоне. Хомоцистеин (аминокиселина) може бити повишена под дејством кофеина. Кад је хомоцистеин повишен, крвни судови се стежу, смањена је циркулација. Због тога се смањује дејство имуног система, који не може да реагује адекватно. Због кофеина смо изложени честим инфекцијама.

Убрзава старење

Кафа од жира је идеална замена за класичну кафу пошто не садржи кофеин. Иначе, кофеин делује дехидрирајуће на тело, на кожу, мишиће, зглобове, бубреге, а тиме доприноси да брже старимо. Ремети метаболизам, каже доктор Черниски. Особе које пију кофеинске напитке стално су у напетом стању. Чак и ако пијете кафу у умереним количинама, две до три шољице дневно, осам пута је већи ризик да добијете срчани удар. Код оних који пију веће количине ризик скаче на скоро 20 пута у односу на особе које не конзумирају кофеинске напитке.
“Кофеин доводи до типичне наркоманске реакције”, закључује Черниски, са којим се слаже и доктор Демент.