Мислио сам да сам кондор, да могу да летим

На данашњи дан 29. октобра 1967. године рођен је глумац Игор Первић, човек са харизмом, који је жонглирао на танкој ивици између живота и смрти (имао је дванаест година наркоманског стажа). Са 31. годином, када смо разговарали у кафеу Београдског драмског позоришта, слутио је да ће последице таквог живота осетити кад остари. Није стигао да остари, био је млад када је умро 2019. године у 52. години живота.

Сан о позоришту

Како нам је признао водио је живот саткан од лажи. Као млад, са 15. година, пробао је ЛСД - синтетичку халуциногену дрогу и психоделик, са врло снажним деловањем на људску психу, познат у жаргону као “трип”, “есид” или “киселина”. Изазива мешање чула. Тада је његов живот постао пут у амбис, али је љубав према уметности, ипак била јача. Глума је била у записана у књизи живота и од ње није могао да побегне. Није ни чудо када му је отац Мухарем Первић био познати позоришни критичар, публициста и књижевник, а мајка Лидија Пилипенко, примадона и кореограф београдског Народног позоришта.
“Увек су такве породице мач са две оштрице. Сигурно је да ћеш остати у том кругу људи и да ћеш се бавити уметношћу, јер то ти је у генима, тако си васпитан, кроз позориште, филм и литературу. Сигурно је да нисам могао да постанем рударски инжењер. Немам ништа против тог занимања, али ме то никада није привлачило”, говорио је Первић, тада испуњен плановима о будућем слободном животу, без окова дроге.

Глума у боловима

Каже да га је од смрти, у наркоманском делиријуму, спасао рад и љубав према глуми. Није хтео своје пријатеље и колеге да остави на цедилу. Долазио је на све заказане представе, чак и у веома тешком физичком стању са боловима у стомаку.
“Било је тешких тренутака, али је сцена таква да морате да мислите само на улогу. Рад у позоришту, на филму и телевизији спасао ме је од сигурне смрти. Ко зна шта би било са мном, да није било те одговорности које сам морао да се држим? Проживео сам хиљаде непроспаваних ноћи. Често сам ишао на Брач и у Сплит, јер је тамо било дроге у неограниченим количинама.

Буђење или вечни сан

Није тачно да дрога може да вас доведена на небо, у стање блаженства. То су чисте глупости. Можете само једном да наслутите небо, после тога стижете у пакао, осиромашени и финансијски и душевно”, открио је Первић тамни вилајет свог живота.
Његова прва жена Јасмина Холбус, преокренула је његов живот и предложила му да оде у приватну клинику на лечење у Лондон. Тада је био 24 сата под тоталном анестезијом. Сви отрови из тела су извађени. После тог третмана буђење је било веома тешко, а неки се нису ни пробудили, отишли су на онај свет. Первић је преживео и није се више враћао опијатима.

Бог га погледао

Два пута живот му је био угрожен. Први пут када је после концерта са групом “Дух Нибор” под дејством дроге хтео да скочи са терасе. Мислио је да је кондор и да ће одлетети до Новог Београда.
“Дрога зна црно да обоји у бело. Мислиш да можеш да летиш да си птица. Имао сам срећу, ваљда ме је Бог погледао. Један другар, који није био дрогиран, приметио је да желим да скочим. Протрчао је и повукао ме је са саме ивице терасе”. Други пут живот му је био угрожен када је био у клиници у Лондону.

Ненаписана монодрама

Своје горко животно искуство Первић је хтео да преточи у књигу позоришни комад, у једну монодраму испуњену емоцијама и истинитим догађајима. Да остави траг о свом животу, да посведочи како је тешко бити зависан од опојних дрога, али га је тешка болест у томе спречила.
“Треба се борити свим расположивим средствима против опојних средстава. И мени су други причали како је то штетно па их нисам слушао. Неки савет не може да се да. Све је индивидуално и никакви апели не помажу, уздај се само у своју главу и у своју памет”, говорио је Первић.
Первић ће бити запамћен по улогама у филмовима “Црни бомбардер”, “Лајање на звезде”, “Буре барута”, “Сиви дом”, “Црни бомбардер” Играо је у серијама “Рањеник”, “Вук Караџић”, “Алекса Шантић”, “ Крај династије Обреновић”, “Лисице”, “ “Немањићи, рађање краљевства”.
Његов живот био је борба за још једну улогу.