Свети краљ Милутин, трн у оку унијата

Данас 12.новембра по црквеном календару, прослављамо краља Милутина Немањића. Житије најмоћнијег српског владара у средњем веку, било је христољубиво и могло би се преточити у пустоловни витешки роман. Био је краљ Србије од 1282. до 2321. Сам долазак на престо био је неочекиван и филмски режиран, како то Господ по свом промислу може да учини. Његов најстарији брат Драгутин, након што је збацио оца са престола, сломио је ногу док је јахао поред града Јелаче. Престо је предао брату Милутину, који се обавезао да ће га после смрти наследити Драгутинови потомци. Због тог кобног обећања, и зато што син Стефан устаде на њега, због наговора непријатеља људског спасења, Милутин је наредио да ослепе његовог сина.

Проширио границе

У време када ромејски цар Михаило VIII Палеолог склопи и потписа унију са папом, настаде тешко време за Србију. План је био да се унија насилно спроведе међу православнима на Балкану и међу светогорским монасима. Краљ Милутин се диже против Палеолога и са успехом ратоваше у одбрану православља.
Од тог доба Бог благослови српску државу, пише Јустин Поповић у “Житију светих”.
Милутин рашири границе свога отачаства. Српској држави припојио је северни део данашње Албаније и већи део данашње Републике Македоније. Освојио је Браничево са Кучевом, али је трајно изгубио Мачву и Београд 1319. године.

Поход на Ромејско царство

До њега српска земља беше умањена јер држава Грчка досежаше до Липљанa на Косову. Грчки цар Михаило, који узе веру латинску, настојао је да од српске земље одузме и друге крајеве, па чак и целу земљу да себи покори и њену слободу и самосталност уништи. Тада се Милутин помоли Богу, и узе благослов од Цркве, архијереја, свештеничког сабора и крену у војни поход на Ромејско царство. Заузе оба Полога са њиховим градовима, главни град Скопље, затим места у подручју Брегалнице. Од тог времена Скопље је престоница српске државе.

Дрим непремостив бедем

После изненадне смрти цара Михаила, његови савезници Татари наставише поход на Србију. Продреше чак до Призрена и Липљана, али чудом Божјим беху поражени. Дошавши до реке Дрим, која беше веома набујала, они видеше на другој обали велики збег српског народа, па одлучише да пређу реку и народ опљачкају и побију. Но када они навалише преко реке, сви се скоро у њој подавише, а што остаде живо пређе на другу обалу. Затим Милитин крене на грчке земље и заузе области све до Свете Горе Атонске, земљу струмичку и серску, Крстопољ -данашњу Кавалу.

Женидбама обезбедио освајања

Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону и који склапа офанзивне савезе, али је бивао мета јаких савеза околних држава, пише владика Николај Велимировић у “Прологу”. Он женидбама успева да обезбеди освајања из успешних ратова са Ромејским царством и Бугарима, док сукоб са Татарима окончава слањем свог сина наследника Стефана као таоца. Беше заиста богат као ретко ко у његовом времену. Богу се заветовао да ће за сваку годину своје владавине изградити једну цркву. Сазидао је више од 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као што су Трескавац, Грачаница, Свети Ђорђе у Нагоричу, Света Богородица у Скопљу, његова задужбина манастир Светог Стефана у Бањској, зидао је у Солуну, Софији, на Светој Гори и Јерусалиму. Мошти његове данас почивају у Софији, у цркви Светога краља.

Одмазда у спеву

По блаженој кончини Св. краља Милутина, који је био познати добротвор сиромашних свуда у свету, римска курија и Латини били су кивни на православног светитеља и борили су се против његовог поштовања као светитеља, да се укине његов светачки ореол. Италијански песник Данте Алигијери у својој "Божанственој комедији" сместио је краља Милутина у пакао, као шизматика. Господ види све задужбине краља Милутина и даће свакоме по делима његовим.

Симонидине сузе

Кад се Милутин упокојио и кад отворише његов кивот у манастиру Бањска, нађоше нетрулежно (нетљено) његово тело. Положише га у посебно украшен ковчег. Кад за то чудо дознаше његова супруга Симонида, која се беше вратила своме оцу у Цариград, она начини кандило од скупоценог злата и извезе скупоцено платно као покривач за кивот и све то посла у Бањску. Потресена тим догађајем она се у сузама одрече света и замонаши у манастиру Светог Андреја у Цариграду.

Народно светилиште

Према предању, Свети краљ Милутин посадио је бор у селу Неродимљу на Косову. Испод тог бора одржава се народна светковина на Ускрс, када се изводи обред, који песмама и играма подсећа на најдубљу старину.