Posle 144 godine Sagrada familija je dobila poslednji krst

Klip kaže da je posle 144 godine gradnje crkva konačno završena. Po prvi put posle više od veka i po, govori narator, upaljena su svetla, a na toranj je postavljen poslednji krst. Reč je o Sagrada familiji, crkvi koju je zamišljao Antoni Gaudi. Naziva je živom knjigom od kamena: svaki detalj deo je Biblije, svaki toranj jedan od apostola, svetlost kroz vitraže boji unutrašnjost kao dugu, a stubovi se dižu kao kamena šuma.

Snimak je objavljen 12. juna 2026, dan posle svečanosti u kojoj je papa Lav Četrnaesti blagoslovio toranj Isusa Hrista i upaljeno je svetlo na krstu. Ta kula je tada dostigla punu visinu i crkva je postala najviša na svetu. Klip to predstavlja kao kraj radova. Gradnja ipak nije sasvim gotova. Ostaje još fasada Slave i drugi poslovi, a puni završetak sada se očekuje oko 2035. godine. I u komentarima se čulo isto upozorenje, od gledalaca koji prate radove.

Narator ističe i da je crkva građena od donacija više od 40 miliona ljudi. Posle Gaudijeve smrti, kaže, mnoge ideje i inženjerska rešenja nestale su sa njim, pa je posao zato trajao decenijama. Svetlost kroz vitraže ostaje onaj prizor zbog kojeg ljudi dolaze: kao da stoje unutar duge, u šumi od kamena.

Tačno sto godina posle arhitekte

Antoni Gaudi smatrao je da mu je naručilac Bog. Poginuo je 1926. godine, pošto ga je udario tramvaj, a zbog izgleda su ga isprva zamenili za prosjaka. Svečanost u junu 2026. pala je tačno na stogodišnjicu njegove smrti. Papa je toranj i osvetljeni keramički krst blagoslovio pred mnoštvom, uz vatromet i svetlost iznutra kroz vitraže. Za Gaudija je svetlost bila deo same građevine, pa je paljenje krsta na 172 i po metra visine za mnoge bilo pravi trenutak slave, čak i dok fasada Slave još čeka svoj red.

Šta kažu gledaoci

Jedna gledateljka iz Barselone napisala je da je otvaranje gledala uživo i da je delovalo kao iz filma. Drugi upozoravaju da crkva još nije gotova i da fasadi Slave treba još oko deset godina. Ima i onih koji su unutrašnjost videli ranije, dok se još gradilo, i kažu da im telefon nije mogao da uhvati boje vitraža. Jedan gledalac se, gledajući vatromet, na trenutak uplašio da će posle svega toga zgradu razneti u vazduh.