Desanka Maksimović o ocenama: "Znanje je znanje, makar se steklo i posle pet dana"
Velika pesnikinja bila je i profesorka koja jedinice gotovo nije davala, jer je znala da dete ponekad ima teže brige od lekcije
Arhivski snimak na kom Desanka Maksimović govori o tome kako je ocenjivala đake, pre nekoliko dana pojavio se na Jutjubu i za kratko vreme prešao 290.000 pregleda, uz više od 10.000 lajkova i oko 400 komentara. Isečak od 54 sekunde potiče iz starog televizijskog razgovora.
"Nisam ih ni davala"
Pesnikinja sedi u fotelji, u sobi punoj knjiga, a pored nje su dvoje mladih koji je pažljivo slušaju. "Nisam se radovala kad moram dati jedinicu i nisam ih ni davala", počinje ona. Umesto loše ocene, đaku je davala vremena da naučeno kaže sutradan ili prekosutra.
"Ja nisam bila tako glupa da zahtevam od deteta da mora tog dana da odgovara", kaže Desanka. "Mogla sam, volela sam i htela sam da sačekam dete da nauči."
Brige koje nose od kuće
Objašnjava i zašto je tako radila. "Nekome je mama bolesna, nekome je tata otišao na operaciju, neko je bio istučen ujutru što nije oprao zube. I kako će on meni lepo govoriti?" Zato je čekala da, kako kaže, prođu "sve te nevolje domaće", pa da tek onda dete odgovara.
Na kraju odbija da sebe nazove blagom profesorkom. "U tom pogledu sam bila ne blaga, nego normalna", zaključuje uz osmeh.
Od Brankovine do Prve ženske gimnazije
Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva, a detinjstvo je provela u Brankovini, gde joj je otac Mihailo Rubio učitelj. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a najveći deo radnog veka provela je kao profesorka srpskog jezika i književnosti u beogradskoj Prvoj ženskoj gimnaziji, sve do penzije 1953. godine. Upravo iz tih godina potiču iskustva o kojima govori na snimku.
Prve pesme objavila je 1920. u časopisu "Misao", a čitaoci je i danas najviše pamte po pesmama "Predosećanje", "Strepnja" i "Krvava bajka", napisanoj povodom streljanja đaka u Kragujevcu 1941. Za zbirku "Tražim pomilovanje" dobila je Njegoševu nagradu, a bila je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Pisala je i za decu, pa su generacije učenika odrastale uz njene stihove iz čitanki. Bila je udata za Sergeja Slastikova, ali nisu imali dece. Preminula je 11. februara 1993. u Beogradu i, po sopstvenoj želji, sahranjena je u Brankovini.
Da li ste i vi imali profesora koji je umeo da sačeka đaka da nauči?
Kako ti se čini?
Video: YouTube / @ZivotUFullu
Pogledaj još
Kultura Iguman Rafailo o bolesti: zašto se kaže da je ona nekome bila šansa?
U kratkom snimku iguman govori o molitvi za zdravlje i o onome što on zove lažnim isceljenjem.
Kultura Sveštenik objasnio kada u crkvi ne treba da saginješ glavu iako se traži
Otac Goran Panjkov u kratkom videu objašnjava tri sitnice koje mnogi u hramu rade pogrešno: saginjanje glave, krštenje i poklone.
Kultura Avion iznad Svete Gore: šta je jedan starac video dok su drugi vikali od straha?
Sveštenik iz Surčina kratkom pričom o avionu, ocu sa dve torbe i gordosti objašnjava koliko zavisi od toga kako gledamo na stvari
Kultura Arhimandrit Vasilije Kostić o strastima: zašto se loših navika vrlo teško rešavamo?
U kratkom snimku arhimandrit objašnjava šta znači reč strast i kroz priču o Mariji Egipćanki pokazuje kako počinje promena.
Kultura Danas je Pokrov Presvete Bogorodice: šta se dogodilo u Vlahernskoj crkvi i zašto se praznik zove Pokrovica
Praznik nastao iz viđenja u carigradskoj Vlahernskoj crkvi, kada je Bogorodica raširila svoj veo nad narodom kao znak zaštite.