Danas je Krstovdan. Pao je u nedelju da li se posti na vodi ili na ulju?

Televizija Hram, televizija Srpske pravoslavne crkve, jutros je objavila kratak snimak u kome teolog Branislav Ilić odgovara na pitanje koje mnogi vernici postavljaju svake godine: zašto se posti na Krstovdan, kada je to veliki praznik.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Vozdviženje Časnog krsta, u narodu poznato kao Krstovdan. Ove godine praznik je pao u nedelju, a to menja i pravilo posta.

Posti se, ali ove godine na ulju

Krstovdan je jedan od retkih velikih praznika koji se uvek posti, bez obzira na to kog dana u sedmici padne. Kako piše portal Srpska info, praznik ove godine pada u nedelju, ali pravilo ostaje: praznik se posti.

Razlika je u tome kako se posti. Obično je to strog post, na vodi, bez ulja. Prema crkvenom kalendaru koji objavljuje Religija.rs, danas se posti na ulju, jer je nedelja, i to sedamnaesta posle Duhova. Kako navode i drugi crkveni kalendari, ove godine je dozvoljeno i vino.

Post na vodi znači da se jede samo posna hrana kuvana bez ulja, dok post na ulju dozvoljava i ulje u jelima. Riba se na Krstovdan, po pravilu, ne jede.

Za one koji ne poste redovno, najjednostavnije je ovako: danas se jede posna hrana, može sa uljem, a meso, mleko, sir i jaja ostaju za sutra. Ko nije siguran šta važi u njegovoj porodici i parohiji, najbolje je da pita sveštenika.

Zašto se posti na veliki praznik

Krstovdan je jedan od dvanaest velikih praznika Pravoslavne crkve, ali za razliku od većine njih, posvećen je predmetu Hristovog stradanja. Krst podseća na Raspeće, pa se ovaj praznik u crkvenom tumačenju obeležava sa istim osećanjem kao i dani kada se vernici sećaju Hristovih muka, uz post i poklonjenje Krstu.

U crkvi se tog dana Krstu odaje posebno poštovanje. Ime praznika dolazi od starog događaja kada je Krst podignut, odnosno vozdvignut, pred okupljenim narodom, kako bi ga svi videli.

Dva događaja u jednom prazniku

Krstovdan čuva uspomenu na dva događaja koja dele skoro tri veka. Prvi je pronalazak Krsta. Prema hrišćanskom predanju, carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je Krst u Jerusalimu oko 326. godine, tokom hodočašća u Svetu zemlju. Na tom mestu je podignuta Crkva Svetog groba, osvećena 335. godine, a Krst je sutradan prvi put pokazan narodu.

Drugi događaj stigao je u sedmom veku. Persijski car Hozroj osvojio je Jerusalim 614. godine i odneo Krst u Persiju. Vizantijski car Iraklije vratio ga je posle rata, a predanje kaže da ga je na Golgotu uneo bos i u skromnoj odeći, kao znak pokajanja i smirenja. Prema Vikipediji, Krst je vraćen 628. godine, a sledeće godine ga je Iraklije svečano podigao u crkvi Svete Sofije u Carigradu.

Zato se praznik u nekim kalendarima opisuje kao sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim.

Jesenji i zimski Krstovdan

U narodu postoje dva Krstovdana. Današnji, 27. septembra, zove se jesenji Krstovdan. Zimski Krstovdan je 18. januara, dan pred Bogojavljenje, i takođe je dan posta.

Tropar Krstovdana

Tropar je kratka crkvena pesma koja sažima smisao praznika. Tropar Časnom krstu, prvog glasa, u Časoslovu na sajtu Svetosavlje glasi:

"Spasi, Gospode, narod Tvoj, i blagoslovi nasleđe Tvoje; pobedu daruj pravoslavnima nad (svima) protivnicima, i Krstom Tvojim sačuvaj narod Tvoj pravoslavni."

Isti tropar se peva i tokom godine, utorkom i četvrtkom uveče, kada se Crkva posebno seća Krsta.

Kratko objašnjenje na Televiziji Hram

Svim vernicima koji danas proslavljaju Krstovdan, čestitamo praznik. U nastavku ne zaboravite da pogledate i kratko objašnjenje koje je emitovano na Televiziji Hram.