Sveštenik otkrio rečenicu male Anastasije koja mu je promenila život: "Ko zna kol'ko ću ja ovde"

Protonamesnik Zoran Kerezović iz beogradskog hrama Svetih besrebrenika Kozme i Damjana u krugu Kliničkog centra Srbije ispričao je za radio "Slovo ljubve" trenutak koji, kako kaže, pamti ceo život. Snimak je 11. oktobra 2026. podelio Jutjub kanal hrama, uz opis da je reč o "rečenici male Anastasije koja je uticala da se sve preobrazi".

Srede na onkološkom odeljenju

Kerezović već dugo, svake srede oko pet ili šest po podne, obilazi jedno dečje odeljenje na onkološkom institutu. Tamo je uvek dvadesetak teško bolesnih pacijenata, a oni se smenjuju u određenim razmacima.

Priznaje da mu ti odlasci nisu padali lako. "Meni je teško bilo tamo da idem, zaista. Sve ostalo nekako, al' tamo mi je teško jer znam da jedno dete možda neće biti više tu", kaže sveštenik, sede kose i brade, u sivoj mantiji, za mikrofonom u radio-studiju.

Gužva kao izgovor

Među decom koja su dolazila da se pričeste bila je i mala Anastasija, devojčica od oko jedanaest godina koja je od terapije ostala bez kose. Jedne srede Kerezović se zaglavio u saobraćaju i nije stigao. Danas otvoreno kaže da mu je gužva tada poslužila kao razlog da ne dođe, kako bi pred samim sobom opravdao koliko mu je bilo teško.

"Gde si ti, bre, pope?"

Kada je sledeće srede ušao na odeljenje, Anastasija ga je dočekala pitanjem: "Pa gde si ti, bre, pope, prošli put da me pričestiš?" Odmah je dodala i rečenicu koju on ne može da zaboravi: "Ko zna kol'ko ću ja ovde."

"Od tog trenutka, verujte mi, u meni se sve preobrazilo. Više mi nije bilo teško da idem, išao sam sa radošću", kaže Kerezović.

Anastasija je, kako dodaje, vrlo brzo posle toga "otišla Bogu".

Hram lekara koji su lečili besplatno

Hram u kom Kerezović služi nalazi se u Deligradskoj ulici 38, u sklopu Kliničkog centra Srbije, i posvećen je svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu, braći lekarima iz ranog hrišćanstva. Narod ih zove besrebrenicima jer su bolesne lečili bez naknade, a Srpska pravoslavna crkva ih slavi 14. novembra, kao Svete Vrače. Zato se baš njima mole bolesnici i njihove porodice, a hram se nalazi na samo nekoliko koraka od bolničkih zgrada.

Priča je kratka, ali dirnula je gledaoce jer dolazi od čoveka koji nije krio sopstvenu slabost. Sveštenik koji je trebalo da teši decu priznaje da je utehu i snagu dobio od jednog deteta.