Mladić je imao 60 sekundi i jedan miš, a rekord je pao sa poslednjim klikom

Američki Jutjub nalog kompanije Red Bul objavio je u julu snimak od 22 sekunde pokušaja svetskog rekorda u broju klikova mišem za jedan minut, pod naslovom 60 sekundi da uđeš u istoriju. Snimak je do sada pogledan više od 80 miliona puta i skupio je više od 1,3 miliona sviđanja.

Cilj: više od 750

Mladić u beloj sportskoj majici sedi u igračkoj stolici za stolom sa velikom podlogom za miš. Iza njega stoje prijatelji i snimaju telefonima. Na ekranu piše "pokušaj obaranja svetskog rekorda u kliktanju mišem", a ispod stalno stoji broj koji treba nadmašiti: 750.

Odbrojavanje počinje i ruka kreće. Mladić ne klikće jednim prstom, nego brzo trese šaku iznad miša, tehnikom koju igrači zovu drhtavo kliktanje. Brojač na monitoru raste: 90, pa 134. Napetost raste i među prijateljima. Jedan od njih pokriva usta rukom dok gleda u ekran.

Poslednje sekunde

Kako vreme ističe, brojač prelazi 697, pa 743 i 744. Na ekranu tada piše "pobednički klik", a kamera se vraća na mladića. Kada je minut istekao, na rezultatu je stajalo 760, deset više nego što je trebalo. Prosek je bio 12,68 klikova u sekundi, što znači da je miš kliknuo otprilike na svakih 79 hiljaditih delova sekunde. To je brže od treptaja oka, koji traje između 100 i 400 hiljaditih delova sekunde.

Mladić se okreće ka kameri ozbiljnog lica, kao da još ne veruje, dok prijatelji iza njega skaču i viču. Na kraju se čuje samo kratko "hvala".

Kliktanje kao sport

Brzina kliktanja je važna u mnogim računarskim igrama, od strategija do pucačina, pa igrači godinama vežbaju posebne tehnike. Pored drhtavog kliktanja postoji i takozvano trljanje, kada se prst brzo prevlači preko dugmeta, ali ono može da ošteti miš ili kožu na prstu.

Za proveru brzine postoje sajtovi koji mere broj klikova u sekundi. Prosečan čovek klikne pet do sedam puta u sekundi, pa je mladić sa snimka skoro dvostruko brži. Zato igrači biraju miševe čiji su prekidači predviđeni za desetine miliona klikova.

Red Bul je poznat po sponzorisanju neobičnih rekorda. Kompanija je 2012. finansirala skok Feliksa Baumgartnera iz stratosfere, sa visine od skoro 39 kilometara, kada je postao prvi čovek koji je u slobodnom padu probio zvučni zid.