Krenuo je peške iz Čilea 1998. godine, a kući je stigao tek sada

Britanski javni servis Bi-Bi-Si objavio je 2. novembra na Jutjubu prilog od šest minuta o čoveku koji je upravo završio jedno od najdužih putovanja u istoriji. Karl Bušbi stigao je kući u engleski grad Hal, posle 28 godina hoda. Prilog je za jedan dan pogledan više od 600 hiljada puta.

Početak 1998. godine

U novembru 1998. godine Bušbi, tada 29-godišnji bivši padobranac britanske vojske, krenuo je iz Punta Arenasa, grada na samom jugu Čilea. Cilj je bio jednostavan da se kaže, a skoro nemoguć da se izvede: da peške stigne do svoje kuće u Engleskoj, bez ijednog prekida na putu.

Dva pravila

Bušbi je sebi postavio dva stroga pravila. Prvo, nije smeo da se vrati u Veliku Britaniju dok ne završi putovanje. Drugo, nije smeo da koristi nikakav prevoz da bi se pomerio napred. Svaki kilometar morao je da pređe svojim nogama.

Zbog prvog pravila, Bušbi godinama nije mogao da vidi porodicu. Dok je on hodao, kod kuće su prolazili rođendani, praznici i godine.

50.000 kilometara

Ukupno je prešao oko 50.000 kilometara. Prošao je Južnu i Severnu Ameriku, prešao zaleđeni Beringov moreuz i Rusiju, a zatim i Evropu. Početkom oktobra preplivao je Lamanš i izašao na obalu kod Dovera. Odatle je ostatak puta do Hala ponovo prešao peške.

Samo 15 godina hoda

Zanimljivo je da je od 28 godina hodao samo oko 15. Ostatak vremena otišlo je na čekanje viza, a putovanje su usporili i svetska ekonomska kriza iz 2007. godine i pandemija korone. Između dve etape često se povlačio u Meksiko, gde je život jeftiniji, i čekao da može dalje.

Kraj na kapiji

Putovanje se završilo tamo gde je i trebalo, na kapiji porodične kuće u Halu, gde ga je dočekala majka. Kada je krenuo, imao je 29 godina. Kući se vratio sa 57.

Teško je i zamisliti koliko volje treba za ovakav poduhvat. Većina nas odustane od jutarnje šetnje čim padne kiša, a ovaj čovek je hodao skoro tri decenije. Ako Vam ikada zatreba motivacija da istrajete u nečemu, setite se Karla Bušbija i njegovih 50.000 kilometara. Njegove cipele, koliko god ih je promenio, zaslužile su mesto u muzeju.