Koliko štede Španci, kada stanovi poskupljuju za 12 odsto godišnje
Trećina domaćinstava ne uspeva da odvoji novac, a oni koji štede u proseku izdvajaju oko 390 evra mesečno
Gotovo trećina španskih domaćinstava ne uspeva da štedi, dok cene stanova i životni troškovi rastu. Štednja je sve teža, a kupovina nekretnine za mnoge postaje sve udaljeniji cilj, iako ukupni prihodi domaćinstava rastu.
Prema istraživanju organizacije Funkas iz 2025. godine, 68 odsto domaćinstava uspeva da odvaja novac, a preostalih 32 odsto to ne čini. Oni koji štede u proseku izdvajaju oko 390 evra mesečno, ali većina njih smatra da je taj iznos nedovoljan. Razlika zavisi od visine prihoda: domaćinstva sa mesečnim prihodom između 600 i 1.000 evra štede u proseku 185 evra, dok ona sa prihodom od 4.001 do 5.000 evra odvajaju 764 evra.
Najveći teret je stanovanje. Cene stambenih nekretnina u drugom tromesečju 2026. bile su za 12,2 odsto više nego godinu dana ranije. Domaćinstvima koja već veliki deo prihoda daju za kiriju ili otplatu stana ostaje manje prostora za rezervu.
Podaci španskog statističkog zavoda pokazuju da se to vidi u celoj zemlji. Stopa štednje domaćinstava iznosila je 11 odsto raspoloživog prihoda u drugom tromesečju 2026, što je najniži nivo od početka 2023. godine. Godinu dana ranije bila je 12 odsto, a stopa pada šest tromesečja zaredom, uz jedan izuzetak. Prihodi pritom rastu. Raspoloživi prihod domaćinstava porastao je 5,5 odsto, na skoro 304 milijarde evra, ali je potrošnja porasla brže, za 7,1 odsto, na oko 247 milijardi evra.
Osiguravajuća kuća Mapfre sprovela je posebno istraživanje među više od hiljadu ljudi od 18 do 65 godina. Sedam od deset ispitanika kaže da redovno štedi, u proseku oko 265 evra mesečno, dok 30 odsto ne uspeva da odvaja redovno. Najčešće navode nedovoljne prihode, teškoće da izdrže do kraja meseca i rast troškova života.
Među onima koji štede, najviše je mladih od 18 do 33 godine, njih 78 odsto, mada oni odvajaju nešto manje od proseka. Među ispitanicima od 50 do 65 godina štedi 64 odsto. Svaki četvrti štediša novac čuva za fond za nepredviđene slučajeve, a 22 odsto štedi za kupovinu stana. Samo trećina štediša svoju štednju planira, najčešće stalnim prenosom novca na drugi račun.
Zanimljiv je i podatak o ulaganju. Novac koji ostane investira 27 odsto štediša, a 42 odsto svih ispitanika ne zna nijedan investicioni proizvod. Među onima koji ulažu, najpopularniji su investicioni fondovi sa 58 odsto, pa akcije sa 25 odsto, dok u zlato ulaže tek tri odsto.
Kako ti se čini?
Pogledaj još
