Krizu iz 2008. objasnio na primeru rođaka Harija, a gledaoci kažu da je bolji od filma

Tiktok profil dh046.717 objavio je snimak predavanja američkog ekonomiste Ričarda Volfa, u kome on objašnjava šta je bila hipotekarna kriza iz 2008. godine. Snimak traje skoro sedam minuta, pregledan je više od 320.000 puta i dobio je 13.300 lajkova. Iza Volfa je montažom postavljen snimak Donalda Trampa, koji tokom celog videa stoji u pozadini i ne govori ništa.

Rođak Hari i bankar

Volf počinje pitanjem šta je zapravo bio problem drugorazrednih hipotekarnih kredita. Banke su, kaže on, pronalazile ljude koji nisu imali posao niti bilo kakav način da vrate novac i davale im kredite za kuće. Između 2000. i 2008. godine u Americi je nastalo novo zanimanje, hipotekarni posrednik, osoba koja banci dovede nekoga ko će potpisati ugovor. Za svakog takvog, kaže Volf, posrednik je dobijao 1.000 dolara.

Da bi to slikovito prikazao, Volf izmišlja lik rođaka Harija, koji u banku dovodi čoveka sa kojim je pio cele prethodne nedelje. Bankar nešto promrmlja, čovek potpiše i dobije kredit od 312.000 dolara. Banka, znajući da novac nikada neće biti vraćen, odmah prodaje taj kredit investitorima.

Agencije i osiguranje

Da bi investitori kupili takve kredite, banke su, prema Volfu, ušle u blizak odnos sa rejting agencijama Mudis, Standard end Purs i Fič. Kada bi agencija posumnjala u kredite, banka bi joj zaptetila da će otići kod konkurencije, pa su svi krediti dobili najvišu ocenu, AAA.

Investitori su tražili i osiguranje, pa su banke smislile ugovore o kreditnom osiguranju, poznate kao CDS. Pisala ih je i najveća osiguravajuća kuća na svetu, AIG. Investitor je tako mislio da ne može da izgubi: 7 odsto zarade godišnje tokom 30 godina, ocena AAA i polisa osiguranja.

Onda je 2008. ekonomija pala, milioni Amerikanaca ostali su bez posla i nisu mogli da plaćaju rate. Investitori su pohrlili osiguravačima, a oni nisu imali novca. "Niko nije proverio da li osiguravajuće kuće imaju dovoljno novca", kaže Volf.

Ko je spasao banke

Na kraju Volf opisuje kako je američka centralna banka, Federalne rezerve, posle neuspeha da spreči krizu, bankama dala hiljade milijardi dolara. Velike banke su na jesen 2008. bile bankrotirale, a njihovi čelnici su, kaže Volf, preko noći postali socijalisti i tražili da ih država spase.

Šta kažu gledaoci

Snimak ima oko 400 komentara. Najpopularniji glasi: "Konačno neko ko mi je stvarno objasnio o čemu se radilo u hipotekarnoj krizi". Drugi pišu da su iz snimka naučili više nego iz filma "Velika opklada" ("The Big Short"), a jedan je sažeo poentu: "Privatizovan profit, socijalizovan rizik".