Momo Kapor i muke prevodilaca: kako strancu objasniti kajganu Svetog Petra i jaje na oko

Jutjub kanal "Gospodar Monstruma SHOW" objavio je sredinom oktobra 2026. u odeljku za objave duži odlomak iz teksta Mome Kapora "Šatro Pera, Mika, Laza". Autor objave napisao je da mu je Kapor jedan od omiljenih pisaca i da ove rečenice smatra najduhovitijim koje je Kapor napisao.

Objava je do 22. oktobra prikupila 593 oznake sviđanja i 38 komentara. Prati je uljani portret Mome Kapora, koji drži preko otvorene knjige.

Engleski i Kolumbo

Kapor u tekstu piše da piscu koji se hvali kako govori šest jezika savetuje posao na hotelskoj recepciji, jer tamo traže takve ljude. Za sebe kaže da ima velikih muka i sa maternjim jezikom i da je u gimnaziji redovno išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike. Jedna dama u diplomatskom društvu pitala ga je kako otkriva Ameriku u knjigama, a engleski mu je potpuno stran. Kapor joj je odgovorio da je isto važilo i za Kolumba, koji je otkrio Ameriku.

Pisma iz Amerike

Najveći deo teksta posvećen je prevodiocima. Jedan prevodilac iz Amerike pita Kapora odakle zna da je Sveti Petar jeo kajganu, koliko je ta kajgana koštala, od koliko jaja je napravljena i u kojoj valuti je plaćena. Isti čovek pita šta je jaje na oko i da li se kod nas očne bolesti leče jajima.

Drugi prevodilac pita ko je i zašto ispljuvao tatu kada se za dete kaže da je pljunuti otac. Zanima ga i zašto se Grk buni u apsu, kao i kako nekome može da padne sekira u med, kada se med čuva u teglama.

Od španskih sela do Bugarina i ćurke

Kapor navodi da je najviše neprilika imao sa izrazom "spava ko zaklan". Teško mu je bilo da objasni i "mrtvo puvalo", beogradski izraz "landara pišore", koji ima mnogo skrivenih značenja, i "indi-mindi-saja-paja", kako se zove pomalo blesava osoba. Prevodioce zanima i zašto su baš španska sela toliko daleka, kada postoje mnogo udaljenija, na Novom Zelandu ili u Peruu.

Pisac dodaje da je dobro što su prevodioci propustili da ga pitaju za izraze "rasturi ga ko Bugarin ćurku" i "smeje se ko lud na brašno". Tekst završava rečima da mu je lakše da objašnjava reči i izraze nego stvari u zemlji koje su i njemu samom neobjašnjive, i stihovima jedne novokomponovane pesme.

O piscu

Momčilo Momo Kapor rođen je 8. aprila 1937. u Sarajevu, a umro je 3. marta 2010. u Beogradu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. godine. Bio je pisac, slikar i novinar, a najpoznatije knjige su mu "Beleške jedne Ane", "Foliranti", "Una" i "Knjiga žalbi".

Šta kažu gledaoci

Komentatori pišu da su se slatko nasmejali i sećaju se Kapora kao duhovitog i šarmantnog pisca. Jedan preporučuje priče iz putopisa "Skitam i pričam", a jedna gledateljka piše da godinama sprema ženevska krilca po Kaporovom receptu.