Sendvič sa imenom rebra završio na sudu, a sudija je dao zeleno svetlo tužiocima

Američka televizija Ej-Bi-Si objavila je 2. novembra na Jutjubu kratak prilog od 78 sekundi o neobičnoj sudskoj priči. U glavnoj ulozi je Mekrib, jedan od najpoznatijih Mekdonaldsovih sendviča, a pitanje je jednostavno: da li u sendviču koji se zove po rebrima ima mesa sa rebara.

Šta tvrde kupci

Grupa kupaca podnela je kolektivnu tužbu protiv Mekdonaldsa. Oni tvrde da je pljeskavica u Mekribu oblikovana tako da liči na svinjska rebra, sa žlebovima kao da su u njoj kosti, ali da u njoj nema mesa sa rebara. Prema tužbi, sendvič je napravljen od jeftinijih delova svinje, kao što su plećka, srce, skembići i želudac.

Tužba ima 16 tačaka, od prevare do kršenja zakona o zaštiti potrošača, i odnosi se na sve kupce u Americi koji su Mekrib kupili u poslednje četiri godine.

Šta je rekla sudija

Mekdonalds je tražio da sud odbaci tužbu, uz obrazloženje da nijedan razuman kupac ne očekuje pravo meso sa rebara u ovakvom sendviču. Savezna sudija u Čikagu odbila je taj zahtev, iako je odbacila neke od tačaka tužbe. Ocenila je da je argument Mekdonaldsa preuranjen i navela da firma na svom sajtu za Mekrib kaže samo da je napravljen od svinjetine. Dodala je i da reklame u kojima sendvič izgleda kao rebra mogu da budu osnova za tvrdnju o prevari, ali da je za to potrebno više dokaza.

Šta kaže Mekdonalds

Mekdonalds kaže da je Mekrib napravljen od sto odsto svinjskog mesa, od farmera i dobavljača iz cele Amerike.

Šta sledi

Slučaj je tek na početku. Tužioci sada moraju da dokažu da tužba može da važi za sve kupce, a to je dug proces. Advokat tužilaca rekao je da će nastaviti borbu.

Malo zdravog razuma

Mekrib je u Americi kultni sendvič, koji se prodaje samo povremeno, pa ga ljubitelji čekaju kao praznik. Ova tužba otvara zanimljivo pitanje: koliko ime i izgled hrane obećavaju kupcu. Kod nas niko ne očekuje kosti u pljeskavici, ali kada sendvič nosi ime rebra i oblikovan je kao rebra, neki kupci očigledno očekuju i rebra. Sud će odlučiti ko je u pravu, a do tada, ko voli Mekrib, verovatno će ga i dalje jesti bez mnogo razmišljanja o tome šta je tačno u njemu.