Ivona Džudović o pčelama: za kilogram voska potrebno je osam kilograma meda

Ivona Džudović, koja izrađuje sveće od pčelinjeg voska, gostovala je u jutarnjoj emisiji RTV Slovo ljubve i govorila o pčelama. Isečak od nešto više od jednog minuta objavljen je 12. oktobra, a do danas je pregledan više od 134.000 puta. Snimak je deo dužeg razgovora, a cela emisija dostupna je na istom kanalu.

Osam kilograma meda za kilogram voska

Ivona kaže da su pčele neverovatna bića i da prema njima ima veliko poštovanje. Gledaocima prenosi podatak da je za jedan kilogram voska potrebno oko osam kilograma meda, kao i da jedna pčela za ceo svoj život napravi samo malu količinu meda. Pri tome ističe koliko je za to potrebno rada i discipline.

Posebno je oduševljava organizacija košnice. Kako objašnjava, matica vodi ceo proces, a kada ona stane, staju i sve ostale pčele. Pčele u košnici uvek grade šestougaone ćelije, pa između njih ostaje vrlo malo praznog prostora. Da su ćelije okrugle, kaže ona, između njih bi ostajale praznine. Sve to Ivona vidi kao pravu matematičku savršenost. Celu košnicu opisuje kao primer odlične organizacije i savršene strukture.

Vosak kao zlatna poluga

Na kraju razgovora Ivona priznaje da se, kada drži komad pčelinjeg voska u ruci, oseća kao da drži zlatnu polugu. Kada se zna koliko rada stoji iza svakog komada, kaže ona, poštovanje prema tom proizvodu dolazi samo od sebe. Želja joj je da ljudi bar malo osete ono što ona oseća dok pravi sveće.

Gledaoci su u komentarima pisali da su pčele savršena bića, a pojedini su podelili i sopstvene priče. Jedna gledateljka navodi da pčelu koja je pala od hladnoće uzme na dlan i ugreje je rukama, dok drugi preporučuju knjige o pčelama domaćih autora. Mnogi su se Ivoni jednostavno zahvalili na lepom razgovoru.

Kako nastaje vosak

Pčelinji vosak proizvode pčele radilice pomoću osam žlezda na stomaku. Vosak izlazi u obliku sitnih ljuspica, a za samo jedan gram potrebno je oko 1.100 takvih ljuspica. Od njega pčele grade ćelije saća, u kojima čuvaju med i podižu mlade. Na početku je providan i bezbojan, a vremenom postaje žut ili smeđ. Ljudi ga koriste od praistorije, između ostalog i za izradu sveća.