Dan primirja: šta znači jedanaesti sat jedanaestog dana i zašto se nosi Natalijina ramonda

Srbija danas, 11. novembra, obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. To je državni praznik i neradan dan, a obeležava se od 2012. godine. U Evropi se isti dan slavi više od jednog veka.

Primirje je potpisano 1918. godine u 5.45 ujutru, a simbolično je počelo da važi od 11 sati istog dana. Odatle potiče čuvena rečenica: "jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca". Sa jedne strane bile su Nemačka i Austrougarska, a sa druge sile Antante, Rusija, Francuska i Velika Britanija, na čijoj se strani borila i Srbija.

Dokument je potpisan u železničkom vagonu blizu mesta Kompjenj u Francuskoj, na liniji ratovanja. Vagon je pripadao francuskom maršalu Ferdinandu Fošu, vrhovnom komandantu savezničkih vojski, koji je uglavnom i sastavio tekst. Predviđao je prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Primirje je prvobitno važilo 36 dana i više puta je produžavano, a rat je formalno završen tek sledeće godine, 28. juna, potpisivanjem Versajskog sporazuma.

Prvo obeležavanje dogodilo se u Velikoj Britaniji, već na prvoj godišnjici 1919. godine. U Francuskoj je dan prvi put obeležen 1920, a državni praznik postao je 1924. U Sjedinjenim Američkim Državama od 1954. godine slavi se kao Dan veterana. Cilj je odavanje počasti vojnicima koji su poginuli u Prvom svetskom ratu.

U Srbiji je ovaj dan prvi put obeležen 2005. godine, na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama. Povodom praznika pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su počasnu artiljerijsku paljbu: deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa sa Savske terase na Kalemegdanu. Reprezentativni orkestar Garde uz podizanje državne zastave intonirao je himnu.

Amblem Dana primirja u Srbiji čini motiv Albanske spomenice, odlikovanja iz početka 20. veka, a to je zeleno-crna traka koja okružuje stilizovan prikaz ljubičastog cveta Natalijine ramonde. Ta retka i zaštićena biljka raste na Balkanu, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Ime je dobila po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. godine otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića Sava Petrović. Preporuka je da se amblem nosi na reveru u nedelji pre praznika i na sam dan praznika.