Večeras u 2:05 dolazi jesen: da li su dan i noć sutra zaista jednaki?

Priroda polako najavljuje odlazak leta i dolazak proleća. Njoj se priključuju i korisnici društvenih mreža koji najavljuju dolazak jeseni. Nemački autor kratkih klipova Junes Zaru nam donosi jedan zanimljiv i kreativan video posvećen dolasku jeseni. U videu koji traje svega 22 sekundi, a koji je dosada pogledalo 142 miliona korisnika se vidi između ostaloga kišobran, kiša i opadanje lišća, a autor je spreman nosi jaknu. Poruka je globalno prepoznatljiva - stiže nam jesen.

Kalendarski nam jesen stiže večeras, i to u tačno određenom trenutku. Jesenja ravnodnevica pada noćas, a sa njom stiže i staro pitanje: da li su dan i noć sutra zaista jednaki?

Kada tačno počinje jesen

Godina ima još tri takve tačke. Oko 20. marta stiže prolećna ravnodnevica, oko 21. juna je najduži dan u godini, a 21. decembra najkraći. Jesen je, dakle, put od dugih ka najkraćim danima, i taj put upravo počinje večeras.
Naime, astronomska jesen počinje u sredu, 23. septembra, u 2:05 po našem vremenu, dakle u noći između utorka i srede. U tom trenutku Sunce prelazi nebeski ekvator i sa severne prelazi na južnu nebesku poluloptu.

Jesen će trajati 89 dana, 20 sati i 45 minuta, sve do 21. decembra u 22:50, kada počinje zima. Od sada su dani sve kraći, a noći sve duže.

Dan i noć ipak nisu isti

Reč ravnodnevica, kao i latinski ekvinocij, od aequus (jednak) i nox (noć), kaže da su dan i noć jednaki. To ipak nije sasvim tačno. Prema Vikipediji, postoje dva razloga. Prvi je što Sunce nije tačka, već disk, pa se njegova gornja ivica vidi i kada je središte već ispod horizonta. Drugi je što Zemljina atmosfera savija sunčevu svetlost, pa se dan vidi pre nego što se Sunce zaista pojavi.

Zbog toga je na ekvatoru dan na ravnodnevicu oko 14 minuta duži od noći. Dan kada su dan i noć zaista jednaki ima i svoje ime, ekvilaks. U našim krajevima on na jesen stiže nekoliko dana posle ravnodnevice. Ako hoćete savršenu ravnotežu, sačekajte još malo.

Ima nade i za ljubitelje leta

Kod nas jesen ne mora odmah da donese kišu i hladnoću. Narod zna za Miholjsko leto, period toplih, vedrih i suvih dana koji se javi u oktobru, oko Miholjdana, 12. oktobra. Prema Vikipediji, da bi se tako zvao, period mora da bude stabilan, suv i topliji od proseka za oktobar, i da traje bar sedam do osam dana.

Isti fenomen drugde ima druga imena: babje leto, leto stare žene, leto svetog Martina. Izgleda da ceo svet voli da mu leto potraje još malo.

Pogledajte i procenite

Ravnodnevica je dobar razlog da se noćas malo zadržite napolju ili bar sutra ujutru pogledate izlazak sunca. Od sutra će svako jutro biti za nijansu tamnije, pa je sada pravo vreme da se uhvati poslednja svetla zora leta.