Обичаји о Крстовдану

По Српском обичајном календару, данас славимо Крстовдан, али на скромној, посној трпези. Крстовдански једнодневни пост у народу је строго одржаван, па се о том дану говорило: “Ко се крсти, тај пости!”
На данашњи дан 317. године, Часни Крст, на коме је Исус Христос разапет и издахнуо (који је пронашла царица Света Јелена, мати цара Константина), укопан је у темељ идолског храма посвећеног богињи Венери. Света царица Јелена срушила је идолски храм на Голготи и на том месту подигла Храм Светог Васкрсења Господњег (Цркву Светог Гроба).

Прогнозирање времена

Православна црква данас празнује Воздвиженије (уздизање) Часног Крста на Голготи, када је патријарх Макарије подигао Крст, који је оживљавао мртве и лечио болесне, да га људи виде, а народ тад са сузама певаше: “Господе, помилуј!” У чудотворну моћ Часног крста осведочили су се многи, јер су њиме васкрсавани мртви и исцељивани многи болесници.
У нашем народу се верује да на Крстовдан ваља ископати рупе за садњу воћки, да би се гране крстиле, то јест воћка разгранавала. У Лесковачккој Морави су на Крстовдан у цркву носили босиљак, грожђе, жито и јабуке, верујући да ће босиљак, који потом држе за иконом, потопљен у воду, помоћи женама при порођају. Из истог разлога су у Хомољу, на Крстовдан у рану зору брали каравиол (карфиол) и чубар (чубрицу) верујући да ће помоћи породиљама да се раскрсте од бремена.
У нашем народу веровало се да ће зима бити снеговита, ако данас буде облачно, и да ће бити сушна година ако је данас суво, без кише.

Крстовданско прошење младе

Крстовдан је заветни дан у неким насељима и крсно име појединих наших родова, док су га ћерамиџије (печење црепова) светковале као своју крсну славу.
Некад су о Крстовдану просци ишли у прошевину, или се на тај дан свадбовало. На данашњи дан одржавани су крстовдански сајмови и сабори, где је домаћин куповао све намирнице потребне за зимницу и предстојећу зиму. Један од најчувенијих је крстовдански вашар у Смедеревскиј Паланци, који је трајао недељу дана.