Štene koje se zaglavilo na krovu na originalan način spasio slučajan prolaznik

Slika dana koja je prošla zapaženo u kineskim medijima. U kineskom gradu Čengduu je došlo do nesvakidašnje situacije - malo štene se našlo na krovu zgrade i nije znalo kako da siđe. Srećom se tu zatekla slučajna prolaznica i našla rešenje pomoću štapa i kanapa - otvorila je svoj kišobran i okrenula ga naopako, kao mrežu. Štene se neko vreme dvoumilo, a onda skočilo pravo u kišobran i bezbedno se spustilo. Snimak je objavio zvanični kanal kineske agencije Sinhua, koji ga je nazvao "dirljivim trenutkom".

Snimak od svega nekoliko sekundi za dan je obišao društvene mreže, a portal Fri Pres Žurnal ("Free Press Journal") piše da su se komentari pretvorili u niz emotivnih poruka za dovitljivu ženu, ali i za štene, koje je skupilo hrabrost da skoči sa velike visine.

Zašto je kišobran pametna ideja

Kišobran nije baš vatrogasna cerada, ali je u ovom slučaju poslužio. Kada nešto padne na tvrdu podlogu, zaustavlja se u deliću sekunde i sav udarac oseti odjednom. Kada padne u nešto što popušta, kočenje traje duže, pa je udarac blaži. Zato vatrogasci koriste vazdušne jastuke, a cirkuski akrobati mreže.

Otvoren kišobran okrenut naopako ima baš takvo platno koje se ugiba. Uz to je bio dovoljno širok da uplašena životinja ima gde da nacilja. Naravno, sa trećeg ili četvrtog sprata ovo sigurno ne bi prošlo, ali za nisku nadstrešnicu prodavnice bilo je savršeno.

Padovi sa visine opasniji su nego što izgledaju

Veterinari imaju i poseban naziv za povrede posle pada sa visine: sindrom visokih zgrada (high-rise syndrome). Prema veterinarskoj klinici Enimal Medikal Centar (Animal Medical Center) iz Njujorka, čiji su lekari stanje prvi opisali osamdesetih godina, reč je o padu sa visine od drugog sprata pa naviše. Češće se dešava mladim životinjama i u toplijim mesecima, kada su prozori i terase otvoreni.

Jedna studija iz tog perioda obuhvatila je 81 psa koji su pali sa visine. Od 52 slučaja u kojima je neko video pad, čak 39 pasa, odnosno tri od četiri, sami su skočili. Najčešće povrede bile su na licu, grudima i nogama. Među povredama posle ovakvih padova veterinari navode slomljene vilice, probušena pluća, polomljene kosti i unutrašnja krvarenja.

Veterinari zato savetuju da se životinja posle pada odmah odvede kod veterinara, čak i ako izgleda dobro. Zbog adrenalina ona u prvi mah ne mora da pokazuje bol, a unutrašnje povrede mogu se videti tek kasnije. Američki Crveni krst savetuje i da se povređenom psu stavi brnjica, jer iz bola ili straha može da ugrize i vlasnika.

Još je bolje da do pada uopšte ne dođe. Veterinari savetuju da ljubimce uvek pratite kada su na terasi ili kraj otvorenog prozora. Prozor ne treba ostavljati ni malo odškrinut, jer životinja može njuškom da ga otvori šire, a na mrežicu protiv komaraca ne treba se oslanjati.

Šta da radite ako vidite zaglavljenu životinju

Prvo pravilo je da se ne penjete sami na krovove i drveće. Uplašena životinja može da pobegne dalje ili da ugrize, a pad čoveka je mnogo gori od pada šteneta.

U Srbiji ljudi u takvim situacijama najčešće zovu vatrogasce. Međutim, vatrogasci nisu u obavezi da spasavaju životinje, jer zakonom još uvek nije jasno određeno ko je za to nadležan. Ipak, kada nemaju drugih intervencija, šalju ekipu, pa su do sada skinuli mnogo mačaka sa krovova i drveća i izvukli pse iz šahtova i bunara.