Обичаји - дуг према прецима

До Божићног поста остало је нешто више од двадесет дана. У народу који држи до традиције теку убрзане припреме за свадбена весеља. У српској традицији постоји веровање да брак склопљен у време поста неће бити трајан, неће бити стећан и биће без деце. Можда ће га пратити болест и неродица, пошто ће бити напуштен завет дат Богу и заједници? Зашто су обичаји још увек јаки?

Извор у миту и поезији

Годишњи обичаји у Срба својеврсна су културна баштина, митолошки (поетски) образац, дубоко укорењена паганска схватања, са наслагама преиначених религијских чињеница. Могу се наћи на свим континентима, записао је етнолог Миле Недељковић у делу “Годишњи обичаји у Срба”.
Били су у дослуху са природним менама и појавама, са митом. Ако је истина да је мит поетска истина (лаж за оне који не разумеју надахнуће) како онда објаснити прецизно утврђене датуме, по дану, часу, који су записани у народном календару? Постојало је време за свадбе, за ритуале, за садњу одређених култура.

Јединствено православље

Народни геније угледао се на промене у природи, свој живот прилагођавао је менама Месеца и кружењу Сунца. Да мистерија буде већа, за јасноћу и прецизност били су потребни савремени астрономски уређаји, инструменти. Није било довољно само очима посматрати промене на небу. Наши обичаји спадају у најсложеније, а у погледу очуваности, међу најразвијеније у свету. Живе и данас у Мађарској до обронака Шар-планине, од Горског Котара у Хрватској до дунавске клисуре у Румунији, истраживао је Недељковић.
Примање хришћанства није раздробило паганске обичаје већ је изнедрило својеврсно обиље. Прихваћена су нова празновања, а стара нису напуштана.

Младенци - цар и царица

Приликом обреда православног венчања, обичај стављања круна на главу младенаца потиче из ранохришћанске традиције. Преплитање античких обичаја са хришћанском духовном симболиком. Сам чин и назив венчања долази управо од речи венац, јер су се у старини победницима стављали венци од митре, ловора или другог биља, што је касније у црквеној пракси претворено у металне круне. Недељковић истиче да у тренутку венчања младенци постају “цар и царица”, своје нове заједнице, домаће цркве.

Круне - симбол победе над страстима

Круне симболизују част и достојанство којим је Бог овенчао прве људе у рају. Круне су уједно и мученички венци. Оне подсећају младенце да је брак заједница, која захтева обострану жртву, стрпљење, чисту љубав и спремност да се преброде животна искушења. Овај обичај представља и победу над искушењима - целомудреност. Признање младенцима за њихов честит и целомудрен живот до ступања у брак, као и благослов Цркве за чист почетак заједничког живота.
Време поста је време духовног тиховања, уздржања и покајања, што је у супротности са бучним свадбеним весељем.