Михољске задушнице - умањите дуг предака

Православни хришћани данас обележавају Михољске задушнице, или Миољдан, како се у неким нашим крајевима говори. Михољдан пада у понедељак 12. октобра. По Вуку Караџићу, Михољдан је празник архангела Михаила и по њему је празник помена упокојених добио име. Верује се да арханђел Михаило прихвата душе мртвих и мери њихова добра и зла дела, те да често обилази свет преобучен у просјака.
Према традицији, веран народ ће данас изаћи на гробове, прислужити свеће, одржати парастосе, којим ће се спрати грехови живих, упокојених, али и залечити болести живих. Што више парастоса дајете то ће се дуг према прецима све више смањивати.

Заветни дан

Веза живих и упокојених, култ мртвих, које треба поштовати увек, био је један од најјачих култова у Срба. Опоменути се својих мртвих значи чувати завет предака, свест о свом пореклу и припадности. Поштовање предака заступљено је у многим, не само подушним, него и ведрим данима током године.
Вољу покојника треба поштовати, као и свако завештање које је остало роду.
Михољске задушнице су посебно неговане у западним српским странама (Босна, Лика. Кордун, Банија), али су очуване и у неким крајевима средишње Србије (Гружа). Управо стога што је овај задушни дан помало запостављен у односу на друге задушнице (митровске, зимске, духовске), настала је изрека да је најдушевније ако се на њих изађе на гробље.
Иначе, задушнице увек падају у суботу када се одржавају и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос, дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
С обзиром на месечеву мену, ове Михољске задушнице припадају младим данима, према Српском обичајним календару, дан је погоднан за сваки рад и напредовање на послу.