Putopisac izdvojio pet evropskih gradova koji su ga najviše razočarali

Putopisac Luk Patrik objavio je na Jutjubu kratak snimak o evropskim gradovima koje je, kako kaže, verovatno posetio poslednji put. Snimak je objavljen 21. oktobra i ima oko 3,5 miliona pregleda i više od 36.000 sviđanja.

Pet gradova sa liste

Prvi na listi je Lisabon. Luk kaže da je pre putovanja imao velika očekivanja, jer je na mrežama video mnogo snimaka koji ga prikazuju kao lep grad pun života. Kada je stigao, primetio je, kako kaže, smeće, gužvu i neprijatnu atmosferu.

Atinu pamti po istorijskim znamenitostima, koje su po njegovim rečima zaista vredne posete i dobro održavane, ali mu je grad ostavio mračan utisak. U Milanu se dobro proveo zahvaljujući ljudima koje je upoznao, ali mu sam grad deluje lažno, hladno, skupo i dosadno.

Pariz je, kaže, neizbežan na ovakvoj listi. Sa njim ima odnos ljubavi i mržnje: mrzi da bude tamo, ali Pariz je ipak Pariz. Brisel naziva jednim od najgorih gradova koje je posetio i dodaje da voli Belgiju, ali da mu je grad delovao prljavo i nebezbedno.

U opisu snimka Luk naglašava da su ovo njegovi lični utisci, a nikako objektivne činjenice, i da je možda svaki grad posetio u pogrešno vreme.

Šta kažu gledaoci

Najviše podrške dobio je komentar starijeg gledaoca koji piše da su svi ovi gradovi bili lepi, čisti i bezbedni kada je on bio mlad. Jedan gledalac iz Lisabona napisao je da mu je i samom nejasno zašto toliko ljudi dolazi u njegov grad, ali da su svi dobrodošli. Jedan Portugalac je priznao da ga boli kada vidi kako se lepota njegovog grada gubi. Mnogi su se prisećali kako su ove gradove posetili osamdesetih i devedesetih godina, a jedan je napisao da će zauvek pamtiti olakšanje kada je napuštao Pariz.

Kada je turista previše

Gužve koje Luk opisuje deo su pojave koja se zove preterani turizam. To je stanje kada u neko mesto dolazi toliko turista da trpi i svakodnevni život meštana i utisak samih posetilaca. Izraz se retko koristio pre 2017. godine, a danas je najčešći naziv za loše strane turizma. Kao jedan od uzroka navode se upravo društvene mreže, na kojima se mesta prikazuju lepšim nego što jesu.