Linux je preuzeo najbolje ideje starih operativnih sistema

Linux je danas u telefonima, serverima, pametnim televizorima i kućnim računarima, ali mnoge njegove najpoznatije funkcije nisu nastale u njemu. Njihovi koreni sežu u Multiks, Juniks, BSD i Plan 9, operativne sisteme koje su mnogi korisnici danas već zaboravili.

Najnoviji tekst o istoriji Linuxa podseća da su neke od najboljih ideja modernog sistema preuzete iz ranijih operativnih sistema. To ne znači da je Linux samo kopija, već da je preuzeo dobra rešenja, unapredio ih i učinio dostupnim široj javnosti.

Komanda koja se sama dovršava

Kada u terminalu ukucajte nekoliko slova naziva datoteke ili komande i pritisnete tabulator, sistem često sam dovrši unos. Ta funkcija danas deluje sasvim normalno, ali potiče iz sistema TENEX, razvijenog sedamdesetih godina za računare PDP-10.

Korisnik je tada mogao da ukuca početak naziva i pritisne taster za bežanje, a sistem bi pokušao da ga dopuni. Ako je postojalo više mogućih rešenja, terminal bi zvučao i čekao dodatne slova. Kasnije je ta ideja ušla u komandnu ljusku tcsh, a u Linuxu je danas podržana kroz biblioteku GNU Ridlajn.

Reči koje su ostale

Pojam „ljuska”, odnosno program kroz koji korisnik daje naredbe sistemu, uveden je šezdesetih godina u projektu Multiks. Ranije je Luis Puzin napisao alat RUNCOM, koji je iz skripte pokretao niz komandi. Od njegovog imena potiče i često viđeni nastavak „rc” u nazivima datoteka za podešavanja.

Juniks je preuzeo ideju da ljuska bude zaseban program, a ne deo samog jezgra sistema. Zato korisnik danas može da koristi Baš, Ziš ili Fiš, a da ne mora da menja jezgro Linuxa.

Mreža, programi i kontejneri

BSD sistem je 1983. godine doneo utičnice, standardni način na koji program traži od jezgra da uspostavi mrežnu vezu. Linux je preuzeo taj pristup, pa mrežni programi i danas komuniciraju sa sistemom kroz isti zajednički model.

Slično je i sa formatom izvršnih datoteka. Stariji format a.aut je bio ograničen, pa je Linux preuzeo ELF format, koji je omogućio fleksibilnije korišćenje deljenih biblioteka. Podrška za a.aut potpuno je uklonjena iz jezgra Linux 5.18 iz 2022. godine.

Posebno je važna ideja iz sistema Plan 9: svaki program može da dobije svoj poseban prikaz sistema. Linux je taj koncept razvio kroz takozvane prostore imena, a Doker ih koristi za izolovana radna okruženja koja naziva kontejnerima.

GNU i slobodan Linux

Ričard Stalman je 1983. godine najavio projekat GNU, čiji je cilj bio slobodan operativni sistem sličan Juniksu. Kada je Linus Torvalds 1991. godine objavio svoje jezgro, GNU alati su već postojali, ali je nedostajalo upravo jezgro.

Linux je u početku imao drugačija pravila korišćenja, ali je verzija 0.12 prešla na GNU licencu. Od tada su GNU alati ostali sastavni deo mnogih Linux sistema, a Baš i dalje nosi GNU oznaku u svom nazivu.

Šta kažu gledaoci

U komentarima ispod snimka o prelasku od Juniksa do Linuxa, gledaoci ističu da je najzanimljivije to što se mnogi osnovni koncepti zadržali decenijama. Jedan od njih piše da je komandna linija i dalje izuzetno moćna uprkos tome što je nastala davno pre modernih grafičkih okruženja.

Drugi komentator navodi da je Linux pokazao kako se dobre ideje mogu preuzeti, razvijati i prilagođavati novim potrebama. Treći dodaje da je istorija Unix sistema važna i za razumevanje današnjih servera, telefona i kontejnera.