Kosta Cukić: unuk vojvode, koji je Srbiji vratio dinar posle više od 400 godina

Srđan Ristić je objavio 5. oktobra 2026. na kratkom videp-snimku(šortsu), na Jutjubu jako zanimljiv snimak od oko 2 minuta, posvećen Kosti Cukiću, uz opis "Čovek koji nam je vratio dinar!". Do danas ima 5.300 pregleda, 420 lajkova i 50 komentara. Kanal ima oko 8.180 pretplatnika. Priča počinje od dede, a završava se jednom valutom.

Konj bez ušiju i unuk sa doktoratom

Na početku, Ristić priča o Karađorđu i vojvodi Pavlu. Vožd je hteo njegovog omiljenog konja. Pavle nije hteo da ga da, pa je konju odsekao uši i rep i takvog ga poslao. "Ali ovo nije priča o njemu. Ovo je priča o njegovom unuku, Kosti Cukiću."

Taj unuk ustaničkog vojvode školovao se u Beču, doktorirao na Hajdelbergu i postao profesor ekonomije. Zbog toga je, kaže snimak, dobio zadatak da upravlja srpskom blagajnom punih sedam i po godina. Na ekranu se ređaju stara fotografija mladog Cukića, pečat Univerziteta Hajdelberg i kadrovi radnog stola sa perom i vagom, snimljeni pomoću veštačke inteligencije.

Četrdeset tri novčanice

Kada je stupio na funkciju, zatekao je haos: 43 novčanice u opticaju, različite valute, različite zvanične i ulične vrednosti. "Kosta je ukinuo sve. I nakon više od četristo godina Srbima je vratio dinar. Jedan, jedinstveni dinar koji i danas koristimo."

U istorijskim izvorima Cukić je ministar finansija kneza Mihaila od kraja 1861. do 1868. Za njegovog vremena donet je Zakon o kovanju srpske monete i bakarni novac od 1, 5 i 10 para sa likom kneza. Naziv "dinar" i širi prelazak na novi sistem došli su kasnije, sedamdesetih godina, uz Čedomilja Mijatovića.

Đaci, Beč i prosperitet

Za vreme mandata, kaže Ristić, Srbija je sa oko 10.000 đaka došla na više od 20.000. Cukić je mnogo ulagao u obrazovanje. Kasnije je bio poslanik u Beču i tamo je pomogao da se ugovori brak kralja Milana i kraljice Natalije. Ostao je njen prijatelj do kraja života, čak i kad su se kralj i kraljica svađali. Milan je, po priči iz snimka, govorio da ne treba reći "veran kao pas", već "veran kao Cukić".

Smanjio svoju platu

Činovnicima se nije sviđalo što radi, ali nisu mogli ništa da mu kažu. Kad god je smanjivao plate radi uštede, prvo je smanjivao svoju. Na kraju mandata njegova plata bila je ravna činovničkoj. "Upravo takva politika omogućila je Srbiji da u jednom teškom periodu stane na noge."

U Beogradu se za poštene ljude govorilo "čestit kao Cukić". On je 1862. osnovao i Upravu fondova, prvu kreditnu instituciju, da potisne zelenaše. Narodni muzej u Kraljevu, gde je rođen 1826, i danas ga pamti kao jednog od ključnih ljudi, koji su modernizovali državne finansije. Umro je u Beču 1879.