Старимо од загушљивог ваздуха

Живети без свежег ваздуха у велеграду, где људи удишу смог, издувне гасове аутомобила и пију воду “обогаћену” хлором и флуором, скопчано је са многим ризицима по здравље. Недостатак кисеоника у организму може да створи све болести. Кад га нема довољно започињу болести прераног старења. Упоредите два своја одраза у огледалу - након дана проведеног на свежем планинском ваздуху, и дана проведеног у загушљивом простору. Увидећете да је свеж ваздух испеглао боре, учинио кожу млађом и затегнутом, истраживао је јапански научник Кацуџо Ниши (1884-1959).

Болест затворених прозора

У јесен, кад јутра и вечери доносе захлађење, затварамо прозоре и све је више угљен- диоксида у нашем дому. Долази до тровања организма тим гасом. У недостатку кисеоника, који је као хлеб насушан, тело почиње да производи отрове и штетне материје, као што је оксална киселина. Она постаје узрок многих болести јер се таложи у ткиву, крвним судовима и ћелијама.
Кисеоник чисти крв од штетних материја и пружа организму заштиту од инфекције. Штетни микроорганизми не могу да се размножавају кад у крви има много кисеоника. У просторији у којој нема довољно кисеоника нема ни животне енергије. Она се губи и слушањем непријатних вести или гледањем драматичних сцена на екрану телевизора (који непрекидно исијава негативну енергију у наш животни простор).

Притисак расте од психичког напора

Непријатне вести могу да изазову бес, гнев и замишљеност. “Уби ме прејака реч”, осетио је на својој кожи песник Бранко Миљковић, откривши тако своју танану пророду. Од сталног слушања о несрећама постајемо анксиозни. Гнев погађа јетру, а замишљеност штети слезини. Од психичког напора расте и крвни притисак, убрзано је лупање срца, брже је и дисање, тако да цео организам почиње да ради на граници својих могућности. Када организам исцрпљује себе почињу болести. Уколико смо опуштени и мирни ми пратимо пророду. Човек који је лоше расположен је болестан, истраживао је Ниши. Оболела је његова душа, и тада настају и телесне болести. Тужни смо и патимо јер не живимо у садашњости.

Немир - бич нашег времена

Како препознати смиреног човека? Он удише ваздух пуним плућима и има обиље животне енергије, негује радост у ситницама. Стање мира помаже да се оживе ћелије мозга. Смирен човек зна да се опусти, да види тишину око себе, која се протеже свуда, попут бескрајног океана. Замислимо да смо попут дрвета, да наше ноге урастају у земљу, да смо кореном везани за њу, док крошњом додирујемо небо и почињемо да дишемо чист планински ваздух. Као што корење црпи из земље све хранљиве материје, тако и за време удаха наше ноге упијају исцељујућу енергију земље и њену животну силу. Задржавајући удах, помислите да горњи део вашег тела израста у врх и сеже тако далеко да допире до неба, приближава се сунцу, месецу и звездама. Сада издахнемо, и као што лишће упија сунчеву енергију, тако и ми горњим деловима тела упијамо исцељујућу енергију неба. Ми, људи, смо као и дрвеће, деца земље и неба.

Молитва чисти дух и тело

Свест човека прочишћава се редовном молитвом, благим и мелодичним звуком. Не жалите време проведено у молитви. У многим земљама представници разних религија сведоче: уколико се за болесника моле његови блиски или се он сам моли за исцељење, болест брзо пролази. Помоћу молитве усељава се мир у душу, умирује се и дисање, уколико је било брзо и испрекидано.
Природа је створила сваког од нас као уникатну, непроцењиву, предивну виолину чија је намера да свира само најлепшу, најплеменитију, најчудеснију музику. Нико, осим самог човека, није крив што “виолина” годинама постаје бескорисни отпад, гомила рушевина. Свако је сам ковач своје среће, закључује Ниши.