Silvester Stalone objavio memoare: nasilni otac, psihijatrija, film "Roki" i svađa sa Ričardom Girom koja traje pola veka

Silvester Stalone napunio je 80 godina u julu, a krajem septembra objavio je knjigu za koju je godinama tvrdio da je nikada neće napisati. Memoari "Stepenice" ("The Steps") izašli su 29. septembra, a u kratkom klipu agencije AP Stalone objašnjava zašto se predomislio: hteo je da ispriča kako je nastao "Roki", film koji naziva "malim čudom".

Naslov je aluzija na stepenice Muzeja umetnosti u Filadelfiji, uz koje Roki Balboa trči u najpoznatijoj sceni filma. Izdavač je to stepenište četiri noći zaredom osvetljavao rečenicama iz knjige.

Pola veka zakopanih uspomena

Knjiga prati Staloneov život od 1969, kada je stigao u Njujork, do dodele Oskara 1977, kada je "Roki" proglašen za najbolji film. Te večeri pobedio je "Taksistu" ("Taxi Driver") i "Sve predsednikove ljude" ("All the President's Men").

Pisanje mu je teško palo. Pedeset godina je, kaže, zakopavao te uspomene, a dok je radio na knjizi osećao se kao "duhovni arheolog" koji kopa sve dublje. Svoj život opisuje kao "ambivalentnu vožnju na rolerkosteru".

Detinjstvo o kome je ćutao

Najteže stranice posvećene su detinjstvu. Stalone piše da je bio neplanirano i neželjeno dete. Otac je bio nasilan, a majka Džeki opsednuta slavom i čudno ravnodušna prema sinovljevom uspehu. Posle razvoda roditelja živeo je sa ocem u Merilendu, gde su batine bile svakodnevica.

U razgovoru za Njujork tajms otkrio je da je kao tinejdžer, za kaznu, smešten na psihijatrijsko odeljenje. "Bio sam tamo nekoliko nedelja. Bilo je ludo", rekao je. U knjizi pominje i kratak boravak u zatvoru.

Bilo je tu još mnogo takvih stvari, ali je to, kako kaže, namerno izostavio jer nije želeo "žurku samosažaljenja". Smatra i da mu je nesrećno detinjstvo na kraju više pomoglo nego odmoglo.

Na kraju konopca sa 29 godina

Sa 29 godina Stalone je bio, po sopstvenim rečima, "na kraju konopca". Glumac sa nekoliko sitnih uloga i scenarijima koje niko nije hteo, jedne večeri u dvorištu molio se za pomoć i osetio da mu se vera vraća. Na taj trenutak podseća i prva scena "Rokija": teretana u kojoj se bokser bori zove se "Vaskrsenje" ("The Resurrection").

Scenario je prepravljao kroz desetine verzija. Producenti su hteli da kupe priču, ali sa poznatijim glumcem u glavnoj ulozi, i ponuda je rasla do 360.000 dolara. Stalone je odbio, a supruzi je objasnio da bi joj prodajom ostao "slomljen muž". Studio Junajted Artists na kraju je pristao da baš on igra Rokija, iako je iza sebe imao malo glumačkog iskustva. Za Apola Krida doveo je Karla Vedersa, za Adrijan Taliju Šajer, a kraj filma je, uprkos primedbama, prepravio tako da bude, kako piše, "uzdižući i životno potvrđujući". Na snimanju je svakog dana strahovao da mu je taj dan poslednji.

Tuča koja je počela na audiciji

Na mrežama je najviše pažnje izazvala priča o Ričardu Giru. Dvojica glumaca srela su se na audiciji za film "Gospodari Flatbuša" ("The Lords of Flatbush") iz 1974, na kojoj je bio i Robert De Niro.

"Sa De Nirom je u početku sve išlo prilično dobro", piše Stalone. "Onda su improvizacije sa Ričardom Girom krenule naopako, kada me je Gir zgrabio za majicu i zario mi nokte u kožu. Iako sam mu rekao da to više ne radi, on je ipak to ponovio i u drugom pokušaju."

Stalone je zatim pitao reditelja sme li da reaguje onako kako bi reagovao u stvarnom životu. Na pitanje kako bi to izgledalo, odgovorio je da bi mu izbio zube. Gir je na kraju ostao bez uloge, a zategnuti odnosi između njih traju i danas.

Film o čoveku koji snima film

Memoari stižu manje od dva meseca pre premijere filma "Ja igram Rokija" ("I Play Rocky") reditelja Pitera Farelija, u kome mladog Stalonea igra Entoni Ipolito. Stalone je sa Farelijem razgovarao o filmu, a ostalo je prepustio njemu. "Koliko je ovo čudno? Film o tome kako ja snimam film", rekao je.

Za sebe danas ne voli da kaže da je autsajder. "Ja sam srećković", kaže on. Publika, smatra, zapravo voli lik koji je stvorio, a uspeh "Rokija" naziva "najvećim poklonom" u životu.